Delo

ЖЕНИН ШЕШИР 287 рења... Стицај прилика је такав да не осећам ни половину срца у грудима... Муца г. Младен и блене у машамодине мишице које га подсећају на беле Груберове векне. — Јух, господине, то је страшно од вас!... — Пардон!... — Молим вас, одмах идпте одавде!... Идите, то је стидно и простачки од вас!... Говори машамода потресепим гласом и мокрпм рукама прикрива недра, а водене капљице на лицу јој изгледају као да су се замрзле. Г. Младен се потпуно изгубио, те му ни на ум не иада да се уклони из собе у којој је његово присуство толико незгодно. — Као што видите — збуњено говори он и очима показује на шешир у руци — стицајем околности ствар је упропашћена... Мој брачни положај је уздрман... Срце, које доводи до славе, доводи и до несреће... Споредна врата отшкринуше се и кроз њих се промули једна чупава глава. Г. Младен се добро загледа у ту чупаву главу и у њој познаде београдског свештеника који само о великим нразницима говори беседе у саборној цркви. А можда се и нреварио. — Сервус — рече он тој глави. — Марш напоље, хуљо! — дрекну та глава на њ — и моли Бога што ми није боксер овде... — Господине — плану и машамода — и ако сте начелник министарства, ви сте ипак права свиња! — Какав начелник министарства!.. Шта ти бубаш којешта!.. То је једно сасвим обично ђубре! — сикће чупава глава на машамоду, и сва се стресе. Г. Младен хтеде нешто љутито да каже и чупавој глави и машамоди, али га одједном-отворена врата, на која је п ушао, одбацише на по собе. У собу је ушла служавка са великим бокалом у руци. — Марија! — дрекну чупава глава — тога гада и развратника избаци напоље и предај га жандарму! Г. Младен и на то хтеде нешто љутито да примети, али га Марија, велика и снажна девојка, зграби за леђа и за тили час га изгура у авлпју, где јој се г. Младен вешто оте из руку и као мачак побеже на улицу. 19*