Delo

СМРТНА КАЗНА 291 дишње извршених смртних казпа, а у времену од 1901.—1905. год. било је просечно 1,8 годишње извршених смртних казна. Ова замена смртне казне робијом путем помиловања опажа се у свима државама. Једине су државе Шпанија и Енглеска, где се смртна казна врло често примењује. Мотиви овде употребљују цитат Бекаријин: „Зар то није ансурд, да закони, који су само израз опште воље, који запрећују и казне убиство, наређују јавно убиство, да би одвратили људе од убиства?“ III. смртна казна не одговара ни једном захтеву науке казненог поава: JL 1° она је без дејства, јер је статистика показала, да се број кривичних дела није повећао тамо, где је она укинута. 2° она не застрашава, јер никад није задржала ниједног кривца да изврши дело због кога је осуђен на смрт. 3° она није морална, јер ироизводи ужасне сцене при извршењу. 4° она није потребна, јер има других средстава да се спрече кривична дела. 5° противи се циљу поправке. 6° нема поступности и произвољна је у примени. 7° непоправљива. Даље веле мотиви: смртна казна, тај остатак варварских векова, јесте анахронизам; историја је осуђује, порота је не примењује, правда и хуманост је одбацују, статистичко искуство показује, да је она некорисна и без дејства; али поврх свега тога она је непоправљива, што је довољно, да је људска правда не прими. Напослетку дошао је час, да ишчезну из нашег казненог система текстови, које наука негодује и казна, која је сверепа, остатак прошлости, и последњи крвави траг закона талпје. Тражећи укидање смртне казне, ми смо искрено уверени, да тиме тражимо реформу, која ће учинити част законодавству, а истовремено служити као доказ одавања иоштовања моралном напретку Француске. Овај реформни покрет франц. законодавства изазвао је нова научна истраживања од необичног интереса. Тако статистичка истраживања о кривичним делима, која је учинио Лакасањ, дају нам овај резултат: