Delo

СМРТНА КАЗНА 307 осуђенике, и ако изгледа, да се то од њих тражи, кад се смртна казна не преобраћа у доживотну, већ у 20 годишњу робију, па по томе њихово попуштање, а нарочито после кратког времена може бити само од штете. Управник београдских казненнх завода (г. А. Динић) излаже у главном исто мишљење, које и управник нишког к. з. Пзузетно допушта помиловање и код ових криваца из разлога: што се оваква лица, и кад издрже 20 година, не могу поиравити у овом заводу, који је примитнван, претрпан и неуређен, те се не постизава успех, који се жели, и што са нехигијенских узрока ни један осуђеник не би могао издржати жив свих 20 година. Оба управника допуштају изузетно помиловање оваквих осуђеника још и у случају, ако кривично дело због кога су осуђени престане да се кажњава смртном казном већ робијом, чији је мпнимум мањи од 20 година, као што је био случај са опасним крађама и разбојништвима према законској измени од 13. маја 1902. године. Управник пожаревачког казненог завода (г. Б. Ристић) је противан сваком помиловању осуђеника, нарочито оних, који су били осуђени на смрт, па помиловани робијом од 20 година. Ипак пристаје на досадашњу праксу помпловања, све док се не подигну модерни казнени заводи, а тада престати с помиловањем. Из ових мишљења управника казнених завода у Србији, нарочито прибављених за ову расправу преко Министарства Правде, видимо да наши казнени заводи нису тако устројени, да се у њима може, без опасности по уништај егзистенције осуђеникове, издржати казна робије од 20 година. Ја сумњам у осталом, да је и један осуђеник у Србији и издржао оволику казну. Изобиље у помиловањима смањивало је увек ову казну намањи број година. Не треба се заноситп мишљењем, да је то чињено због тога, што су заводи нездрави, па из хуманости према осуђеницима; не, други су узроци, који играју главну улогу код помиловања. На првом месту у Министарству Правде није било створеног гледишта о извршењу казне и утицају помиловања. Овде нема дакле традиције у правцу, да се досуђена казна мора да издржи. Хиљаде разлога излазе пред Министра Правде и траже, да он мења нзречене судске пресуде. Наше је судско кривично правосуђе тако измењено владалачким помиловањем,