Delo

308 Д Е Л 0 да једва представља праву слпку онога, што нам дају судске одлуке. У Србији су владалачке славе, владалачке свадбе, атентати на владалачке породице, промене династпја, благи дани доводили у казамате и пуштали из казамата. Принцип о потреби издржања казне долазио је увек у позадину не само код ситнијих кривичних дела, неко чак и код ових најтежих. Право владалачког помиловања је врло фине природе, њега треба вршити с највећим скрунулама, у циљу поправке неправедних и погрешних судских осуда. 0 овоме се код нас не води рачун. Помиловање се даје преко мере. Ја не делим мишљење француског Министра Правде, исказано 15. XII. 1907. у француском парламенту, да он не може ништа против тога предузети, кад председник републике хоће кога да помилује, и да му с тога нико нема права да чини какве приговоре. Помиловање се тпче друштвене заједнице и Министар Правде не може се позивати на вољу владаоца, да он тако хоће. Министар је одговоран за свако помиловање. II ја налазим, да је код нас било оправдано нападање јавног мишљења на Министра Правде због помиловања Анафиних убица. Разлози управника казнених завода, да се помиловање ових осуђеника врши због рђавих завода, једва да би се могло употребити као разлог. Ту треба друго нешто радити: подићи заводе, на које се деценијама чека н пуштају у слободу најпокваренији зликовци да понова чине пустоши у друштву, које је на тај начин, погрешним схватањем помиловања, предато на милост и немилост поквареним људима. (Сврпгаће се)