Delo

АНА КАРЕЊИНА 311 — А што суморан? — А зар ја не видим, баћушка? Крајње је време да знам своје господаре. Та ја сам покрај господе одрасла. Не мари то, баћушка! Само кад си здрав и кад ти је савест чиста. Љовин је пажљиво гледаше, чудећи се како је то она разумела његове мисли. — Г1а да ти донесем још чаја, — рече она, узе шољу и изађе. Ласка је још једнако гурала главу под његову руку. Он је помилова, и она се сави ту крај његових ногу и мету главу на опружену стражњу шапу. И у знак тога, да је сад све лепо и красно, она мало зину, помљеска губицама и боље покривши влажним губицама старе зубе, она се смири сва срећна и задовољна, Љовин је пажљиво пратио тај њен последњи нокрет. — Тако ћу и ја! — рече он у себи, — тако ћу и ја! Не мари ништа... Све је добро. XXVIII Рано у јутру после бала Ана Аркаднјевна носла мужу депешу да јога истог дана полазн нз Москве. — Не, не, ја морам, морам ићи, — објашњавала је она својој снаји зашто је променила одлуку и објашњавала је таким тоном, као да се сад тек сетила колико има послова да их ни пребројати не може, не, боље је да идем данас. Степан Аркадијевич није тог дана ручао код куће, алије обећао да ће доћи, да испрати сестру у седам сати. II Кити не дође, већ само јави да је боли глава. Доли и Ана су ручале саме с децом и гувернантом Енглескињом. Да ли зато што су деца нестална, или што су врло осетљива, па су инстиктивно осетила да Ана није данас ни налик на ону каква је била оног дана кад су је онако заволели, и да она више не мисли на њих, али тек они се више нису играли с тетком, охладнели су према њој и ни мало их није то занимало што она одлази. Ана је цело јутро била заузета припремама око uyтовања. Она је ппсала онроштајна иисамца московским познаницима, бележила је у књижицу свој расход и иаковала ствари. У опште Доли се чинило да она није у мирном душевном расположењу, већ у брижном, које је њој самој било добро познато и које долази не без узрока, већ се под њнм већином крије не-