Delo

316 Д Е Л 0 вагон напред пли натраг, или сасвим стоји; је ли то Аница поред ње или нека друга женска? Шта је оно преко наслона: бунда или неко звериње? И најзад и она сама: је ли то она или нека друга? Тешко јој је било да се преда том заносу, али је ипак нешто увлачило у њега и она је могла како је хтела — да му се преда или не. Она се подиже да дође к себи, одбаци плед и скиде крагну са зимске хаљине. За тренутак она дође к себи и разумеде да је сувоњав сељак што је ушао у дугом капуту од нанкина, без једног дугмета, био ложач који ложи пећи по вагонима, да је он загледао у термометар, и да су ветар и снег улетели за њим кроз врата; али затим јој се опет све побрка... Тај сељак дугачка струка поче нешто гристи на дувару; старица поче пружати ноге дуж целог вагона и напуни га црним облаком. Затим нешто страшно зашкрипа и залупа, као да су неког кидали, затим јој црвена светлост засену очи и тад све заклони неки зид. Ана осети да пада. Али то није било страшно, већ пријатно. Глас оног човека, који је био умотан и сав у свегу, викну јој нешто изнад уха. Она се подиже и дође к себи; она је разумела да је то био кондуктер н да су пред станицом. Она замоли Аницу да јој дода крагну који беше скинула и мараму, огрну се и пође вратима. — Хоћете ли да изађете? — упита Аница. — Да, хоћу да удахнем мало ваздуха; овде је врућина. II она отвори врата. Мећава и ветар јурнуше јој на сусрет и она једва задржа врата. И то јој се учини пријатно. Она отвори врата и изађе. Ветар као да је само на њу и чекао: радосно зафијука и хтеде је подухватити и однети, али се она ухвати руком за хладан стубац и, притежући хаљину, сиђе на перон и зађе иза вагона. Ветар је био јак на степеницама, али на перону иза вагона било је тихо. С уживањем, на сав мах, удисала је хладан снежан ваздух и стојећи крај вагона, посматрала је перон и осветљену станицу. XXX Јак ветар је дувао и фијукао између вагонских точкова и по дирецима иза станице. Вагони, диреци, људи, све што се могло видети, беше завејано с једне стране снегом, који је завејавао све већма. За тренутак се мећава утиша да опет отпочне с таком снагом, да