Delo

А Н А К А Р Е Њ И Н А 319 према мужу, али раније није то ни опажала, а сад је с болом али јасно могла то да опази. — Као што видиш нежан сам ти муж, нежан као друге године по женидби; горео сам од нестрпљења да те видим, рече он својим лаганим, танким гласом и оним тоном, којим је скоро увек с њом говорио, тоном, у коме је било подсмеха према оном, ко би се озбиљно тако изражавао. — Је ли здрав Серјожа? — упита она. — II то ми је сва награда, — рече он, — за моју ватреност? Здрав је здрав. XXXI Вронски није ни покушавао да заспи те ноћи. Онјеседео у својој наслоњачи и час је гледао право преда се, час је посматрао оне, који су улазили и излазили, и ма да је и раније доводио у забуну непознате људе изразом непоколебљиве мирноће, сад је био још већма охол и себезнао. На људе је гледао као на ствари. Један нервозан младић, судски чиновник, који је седео према њему, омрзнуо га је због тог изгледа. Младић је и припаљивао од њега цигарету и отпочињао разговор, па га је чак и гурао, да му да да осети како он није ствар, већ човек; али Вронски га је ипак гледао као што би гледао фењер, и младић је кривио лице, осећајући да престаје собом владати под утицајем мисли да Вронски не гледа у њему човека. Вронски није никог, нити је ишта видео. Он је осећао да је цар, не зато што је веровао да је учинио утисак на Ану, он у то још није веровао, — већ за то што онај утисак, који је она учинила на њега, чинио га је срећним и поноситим. Шта ће од свега тога бити, он није знао нити је о томе мислио. Осећао је само да је сва његова до сад разбацана, поцепана снага била прикупљена уједно и са страшном енергијом управљена к једној сретној мети. И то га је чинило срећним. Знао је само да јој је рекао истину: да иде тамо, где је и она, да је свуколику срећу у животу и једини смисао да живи, налазио само у томе да је види и да је чује. II кад је у Бологову изашао из вагона да пије селтерса и спазио Ану, и нехотице је првом речју казао баш то, о чему је мислио, и радовао се што јој је то казао, што она сад то зна и мисли о томе. Деле ноћи није спавао. Кад се вратио у свој вагон, он се не21 *