Delo

320 Д Е Л 0 престано cehao свих њених покрета и поза, свих њених речиу. и у његовој машти ствараху се слике будућности, која може доћи и која је била тако дивна да му је обамирало срце у грудима. Кад је у Петрограду изашао из вагона, он се осећао после те несане ноћи тако свеж и чио, као да се окупао у хладној води. Он застаде поред свог вагона, очекујући да она изађе: „Видећу је још једном, — говораше он у себи, осмејкујући се и нехотице, — видећу њен ход, њено лице; рећи ће што год, окренуће главу, погледаће ме, можда ће се и осмехнути.“ Али пре но што је видео њу, он виде њеног мужа, кога је шеф станице учтиво пропраћао кроз гомилу света. „Ах да! муж!“ Сад се тек Вронски први пут сети да је муж личност, која је с њом везана. Он је знао да она има мужа, али није веровао да он постоји, и тек онда је сасвим поверовао, кад је видео његову главу, рамена, ноге у црним панталонама, а нарочито кад је видео како тај муж мирно узе њену руку као негпто своје. Спазивши Алексија Александровича и његово петроградски свеже лице и строгу прилику његову пуну самопоуздања,. у округлом шеширу, са мало повијеним леђима, Вронски поверова да он постоји и обузе га непријатан осећај, сличан оном који би обузео човека кога мучи жеђ и који је дошао до извора и нашао у том извору пса, овцу или свињу која је и попила и замутила воду. Алексија Александровича, који се прекретао кад је газио својим затубастим ногама, нарочито га је вређао, Он је сматрао да само он има право да је воли. Али она је била увек иста, п њен изглед је исто онако утицао на њега, освежавао га је физички, узбуђивао му душу и чинио га срећним. Он нареди Немцу лакеју, који му притрча из друге класе, да метне ствари у кола, па да иде, а он приђе њој. Он опази како су се муж и жена поздравили и одмах као и сви заљубљени, запази да је се она по мало снебивала у разговору с мужем. „Не, она га не воли, нити га може волети,“ одлучи он у себи. Још док је прилазио одостраг Ани Аркадијевној, он је радосно заиазио да она осећа, како јој он прилази и да се већ бпла осврнула, али, чим га познаде, опет се окрете мужу. — Јесте ли добро провели ноћ? — рече он, клањајући се у исти мах и њој и њеном мужу и остављајући да овај то прими