Delo

324 Д Е Л 0 хришћанка, аједнако се љути иједнако има непријатеља, и то непријатеља у питањима која се тичу хришћанства и доброчинства.“ После грофице Лидије Ивановне дође јој пријатељица, директорова жена, и исприча све варошке новости. У три сата оде и она, и обећа да ће доћи на ручак. Алексије Александрович је био у министарству. Оставши сама, Ана се користи временом које јој је остало до ручка да види како јој син руча (он је ручао одвојено), да среди своје ствари, да одговорп на писма и писамца, којих се много накупило на столу. Осећаја безузрочног стида, који је на путу осећала, и узбуђења сасвим нестаде. У обикнутим условима живота она се осећала опет сигурна и беспрекорна. Она се с чуђењем сети свог јучерањег стања. „Шта је било? Ништа. Вронски је рекао којешта, чему је лако учинити крај, а ја сам одговорила онако како је требало. Не треба и не смем о томе мужу говорити. Говорити о томе значило би давати значаја оном што нема значаја. Она се сети, како је испричала мужу да јој је један младић, његов чиновник, у Петрограду, скоро изјавио љубав и како је Алекспје Александровић одговорио да свака жена у друштву може бити изложена томе, али да се он потпуно ослања на њен такт и никад неће себи допустити да и њу и себе понизи тиме што ће бити љубоморан: „Значи, не вредп ни говорптн! А хвала Богу и немам шта да му говорим,“ рече она у себи. XXXIII Алексије Александрович вратп се из министарства у четири сата, али, као што се то често дешавало, не стиже да одмах уђе у њену собу. Он оде у кабинет да прима молиоце који су га очекивали и да потпише нека акта која беше донео начелник канцеларије. На ручак (код Карењиних је увек било позвано на ручак бар троје) дођоше: стара рођака Алексија Александровича, директор одељења једног министарства у ком је служио Карењин, са женом, и један младић, кога беху препоручили Алексију Александровичу да га прими у службу. Ана уђе у салон да их занима. Тачно у пет сати, бронзани сат „Петар 1“ још не беше откуцао пети ударац, кад уђе Алексије