Delo

Г1 Л А В 0 Ј К А 93 јанкн. — Нећете баш ни да чујете? Хоћете баш да видите плавојку? Покупи виле и пажеве и метну их у њихов завој. Потом, нежно, пажљиво, раздреши врвцу на трећем свежњу. Џемс се подиже, укочено гледајући у фотографије. Срце му је живо ударало; руке и ноге су му тако силно дрхтале, да их никако није могао умирити. Сад се одлучивало о његовом животу. — Овде има само пет слика. Управо четири; јер узалудно је да вам једну и показујем. т1вор на врвци био је тако везан да јој није полазило за руком да га одреши. II за то време је ћаскала; те нојединости могле су занпмати посетиоца. — Хоћете лд да вам иомогнем? — рече Џемс и пружи руку ка завоју. — Хвала. Ево, готово је. — Ох! да вндимо дакле. — Чекајте мало! II старица узе свих пет фотографија и окрену полеђину ка Буртону, да их не би видео. Потом изабра једну и метну је у кутију. — Ову је, као што вам рекох, узалудно да вам је и показујем. Била је примадона у „Каркану“, пре неколико месеца, али сад је отишла у Рим да тамо пева. Чувам јој слику још, јер је обећала да ће се вратпти. — Чујте, — рече Буртон — узалудно је да ми и те друге показујете. Дајте ми нлавојку. — Сад, сад. Погледајте ову, најпре; једна маркиза. Права, дакако! Ха! Ха! — додаде смешећи се — кад би ову слику могли видети моји суграђани! Какво изненађење!... Једна јадница, знате! Муж, једна свиња, пијаница, унропастио ју је... Тужна историја. Буртон је узео слику, али је није гледао, и очекнвао је. — А ово је кћи једног префекта који је полудео; живи с мајком, даје лекције на цимбалу. Али од самог цимбала не да се живетп! — Добро, па онда? — рече Џемс који беше већ прекомерно постао нестрпљив. — Зар вам се ове две не допадају? Не кажете ми ништа?.... Ево плавојке.