Delo

ПЛАВОЈКА 99 — Сутра. Ви отидите, у два, на ову адресу. — И дала му је једно парче хартије на којој је било написано име једне улице и број. — Ући ћете, и тамо затећи плавојку. Ако не буде тамо причекаћете којп минут. Буртон устаде. — ДоОро. А цена? — додаде гласом који је лако подрхтавао. — Ваш пријатељ који вам је причао о менп и о плавојци, рекао вам је ваљда... Џемс извади новчаник, узе једну новчаницу од пет стотина лира и баци је на сто. Жеља га је гонила да покуша да, ако је могућно, потроши мање: те да сазна по што се најјевтиније може купити љубав његове жене. Али се побојао да не изазове сумње друге природе. Узе шешир и изиђе, праћен Бијанкијевом, која му је захвалила с неколико поклона. Тркомје сјурио низ степенице. Кад је опет био у колима која су га возила у гостионицу, бризну у горак, очајнички илач. III.III. Брзи воз кренуо се изјутра из Париза и јурио је огромном брзином ка Средоземном мору. Бијанка Карадели, обучена у црнину, збијена у један угао купеа, непомична, очију пуних суза, враћала се у памети у ввоју магловнгу прошлост. Није могла да нађе ни једне добре, миле, веселе успомене. Последњи бол, смрт обожаване кћерчице, која јој је умрла пре три дана, сломио је сасвим после петогодишње борбе с ужасном, дивљом судбином. Љена младалачка и бујна лепота уништавана је мало по мало за тих пет година париског живота, пуног претераних оргија и незаслужених болова. Сад се враћала у отаџбину побеђена. Воз је јурио огромпом брзином; али пут ]е био дуг, а сахати су јој се чинили као вечност. Бијанка устаде и извади из торбе једну малу црну кесу, поново се зби у угао, подиже врло густи вео који јој је скривао лице, одреши кесу и извадн један свежањ писама. То су бнла Аделинина писма, која је примала правилно у готово увек подједнаким и врло кратким размацима времена за тих пет година