Delo

100 Д Е Л 0 што их је провела далеко од присне пријатељице из детињства. То беху једина писма која је очувала. А колико ли их је, и од кога све не, добила! Било их је с грбовима, намирисаних, интимних, незначајних, баналних, страсних. Али њих је подерала пред полазак на пут. Очувала је само Аделинина и носила их је са собом, јер она — та писма — подсећала су је на њену веселу младост; иредстављала су све оно што је било поштена — или мање неноштена — у њеним односима с људима и женама које је познавала и с којима је долазила у додир за ових пет година. Сва та писма била су брижљиво сређена по датумима. Бијанка разви прво писмо и прочита га. Потом је узимала друга, и мање важна само прелетала очима; међу тим интимнија, опширнија, она у којима је нријатељица искрено иричала свој живот, читала је цела, готово их је гутала. Да ли је то она тражила утехе за своје болове, себично се наслађујући у туђим боловима? Или је хтела добити одважности за састанак с пријатељицом, да убеди себе да њен живот није био тако недостојан, да се не би могао зближити и здружити с животом њене пријатељице? Среда, 3. маја 1884. Мила обожавана Бијанка, Отпутовала си пре осам дана, а мени се чини да је прошло осам векова! А зашто си толико чекала и зашто ми ниси одмах послала своју адресу? Тако сам, за ових осам дана, осем туге што не знам ништа о теби, осећала и тугу што не могу да ти кажем толике, толике ствари, ма да не све оне што сам их могла казати, и што сам ти их казивала док си била овде. Бијанка моја, срце моје, ти си дакле била заборавила своју Аделину? Је ли могућно? Није, је ли? Пиши ми одмах да си увек мислила на мене... Да мислиш на мене!... Како си била зла! Отпутовала си у прошли уторак. У четвртак ујутру морала си стићи у Париз, и тек данас добила сам твоје прво писмо. И какво писмо! Седам реди, бројала сам их, седам реди! Могу да разумем шта то значи настанити се у туђем свету, шта значи нова околина и рад око намештања у новој кући. Али све то није смело бити разлог да заборавпш прнјатељицу... Ох! како су истините оне речи: далеко од очију, далеко и од срца!