Delo

108 Д Е Л 0 окусе слободу неће је ни они шале потурити, као што нису ни други народи пре њих. Људи који је до јуче нису ни желели браниће је сутра најодушевљеније. Уз то и саобраћај са старијим уставним земљама бива све живљи, и утицај нових мисли из Јевропе биваће све јачи, тако да ће се старо време тешко вратити онакво какво је до јуче било. Али да оставим све то на страну; питање о томе ипак може имати више апстрактног интереса; за нас је ипак најглавније да се задржим на питању како ће се ново уставно стање у Турској одазвати на судбину тамошње наше браће1. Мислим да је у интересу не само тих наших сународника, него и новог реда отоманскога, да се представницима тога реда, како из српске скупштине, тако и из српске јавности, поштено и отворено каже шта ми мислимо и желпмо, јер на крају крајева ми смо још п данас најбољи тумачи онога што је потребно нашој браћи која су под њиховом влашћу. А ми у том погледу имамо нешто за себе што нема свак: ми имамо нраво да отворено кажемо, па да не будемо саслушани с неповерењем. За нас говори не само оно што сам већ навео о нашој радости због ове неочекиване промене, него и још један факат: — као што смо ми Срби били некада можда најокорелији и заклети цушманин отомански, исто смо тако ми од берлинскога конгреса на овамо били најмирољубивији и најискренији према Турској царевини и њеној целокупности. Цело је понашање наше и наших влада према Порти било исправније и лојалније од понашања свих других влада које су биле у питању. Ја о томе сад нећу опширније да говорим, али ћу истаћи само једно, да бих посведочио своју тврдњу. Ми смо сви сазнали како су недавно, пред догађаје који су променили политичко стање у Турској, јевропска јавност и јевропске канцеларије биле узнемирене услед чета хришћанских — грчких, влашких, бугарских и српских — које су четовале и узајамно истребљивале и себе и становништво у Старој Србији и Маћедонији. Познате су дипломатске представке које су тим новодом чињене балканским државама а специјално српској влади. Све су балканске државе одговориле најмиро1 Могло би се поставити и друго питање: — шта he бити, ако пропадне и овај покушај отоманскога препорођаја, као Митад-пашпн? — Али на то је питање давно спреман одговор: да султанову царевину неминовно тада очекује наставак дојакошњега проиадања.