Delo

ПОЛИТИЧКА ХГОНИКА 109 љубивије на те представке; све су владе обећале да ће настати и сва средства употребити да спрече то четовање. Али шта је било? — Место да ја одговарам, нека се узме у оцену само овај факат: кад су се чете ових дана на позив младотурски стале предавати турским властима у Старој Србији и Маћедонији, колико се чета, колико војвода и четника бугарских и грчкпх предало, а колико српских?! Српске су се војводе с масом четнпка морале из унутрашњости Србије, где су биле интерниране, покупити у Београд и одатле ићи на предају, а бугарске и грчке су готово све биле са својим четама по тамошњим планинама и селима, из њих су сишле и из њих се победнички предале. Бољега н јачега доказа о мнрољубивости н лојалности како према Јевропи, тако према Отоманској, ја мислим да не треба тражити од овога што су у овој прилици посведочили и српска влада и српскп патриотски кругови и српски горски синови. Ја мислим да у том факту има нов доказ о нашем праву да нам жеље буду озбиљно саслушане и да наши погледи на питања, која на дневни ред истиче извршени преокрет отомански, буду предмет озбиљног државнпчког претресања и одлучивања. Јер шта ми тражимо? Тражимо ли за наше супароднике некакав изузетан положај или какву превласт? Ми то не тражимо. Познато је да су наши сународници до сад у Турској били у горем положају, не само од муслимана, него и од Грка, Бугара и другпх хрпшћана, те је већ по томе природно што наше жеље морају бити смерне: ми ћемо бити срећни, само ако се наша браћа могну доиста нзједначити с осталим отоманским народностима. Али тражимо ли ми штогод друго, што би се косило са целокупношћу Отоманске царевине? Да не пдемо на одвајање какве њене области и присаједињење Србији? Апсурдно би било и покушати да нам се подметну таке тежње, код показане н доказапе мцрољубивости Србијнне, коју јој, поред свега другога, и даље категорички намећу колико потребе њеног унутрашњег развића, толико, и још више, њено међународно стање. — Тражимо ли да се од срнских земаља, које би и даље остале као саставни део султанове царевине, створп каква аутономна кнежевпна са којим чланом српске династије на челу ње, пли штогод налик на то? Па и до сад је било свакоме познато да је међу Србима било најмање иристалпца, а много протнвппка,