Delo

110 Д Е Л 0 предлагане и тражене аутономне Маћедоније, и да смо баш због тога морали издржавати свакојаке огорчене нападе од стране бранилаца аутономије! — Тражимо ли да се створи каква засебна административна област где ће управа и чиновници бити српски? Чак ни то не тражимо, нити смо тражили. Ево шта ми тражимо. Тражимо пре свега да се престане с оним нечувеним и нигде још невиђеним истребљивањем нашега народа у данашњем косовском вилајету и једном делу битољскога, које је трајало и траје читавих двеста и више година: оно уништавање нашега живља огњем, мачем и пушком, тамничком мемлом и сургуном, отимање покретног и непокретног имања, насилно одвођење жена и деце, расељавање људи с домаћега огњишта и најурнвање преко границе, од кад постоји ово склониште српско; ми пlo тражимо да престане. Ако једнакост свих отоманских грађана неће бити само празна реч, ако она неће бити само мртво слово на уставној хартији, ја мислим да ће овај захтев наш бити прихваћен. Неки су говорници у народној скупштини, а поименце г. П. Маринковић, истицали с.умњу, да ли ће то моћи бити. Доиста има много тачнога у ономе што је тада казано о држању арнаутском према ономашњем српском становништву и о мотивима такога држања. Збиља пада у очи велика разлика у понашању Арнаута у Старој Србији — на класичном српском земљишту, и у Арбанаској — њиховој колевци. Арнаути су на свом огњишту миран, трезвен, радан народ; на српском су дивљачни зулумћари. У допуну реченога подсетићу на Арнауте раднике по Београду, примерне по вредноћи, умерености и честитости. Ти су исти људи, кад се врате кућама у несрећну Стару Србију, често осиони зликовци. — Нећу даље у то улазити, али морам поновити да досадашње црно стање треба једанпут да нрестаде по што по то. Разлоге за то мислим да не треба износити. Питање је, после свега досадашњега искуства, како то да се изведе. Одговор је лак; сама су собом отворена два пута, у ствари један, па да то изузетно и по нас тако штетно стање престане. То је — да се Срби у погледу ношења оружја изједначе с Арнаутима: или нико да не носи оружје, него, кад је устав дат, да и Арнаути иду распојаси као год и ми овде и остали слободан свет по Јеврогш, или да сви носе оружје. Оно