Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 113 јим једноверцима Отоманима. Али не би мпого прошло, а под утицајима новога доба и просвећености, па би и у њих настало национално буђење, као што је већ настало у једног дела Арапа, које би их одвело у опозицију према господарству отоманске народности. То би међу тим неминовно морало донети разноврсне репресивне мере. Како су пак неке од тих народности културније од отоманске, оне не би могле бити лако савладане: настала би љута борба, која би донела најпре употребу још оштри.јих мера а затим залазак сунца слободе и ионовни васкрс насиља и свпх ненравда с њим скопчаних. А повратак на старе путеве, по тачном уверењу добрих и умних Отоманаца, значио би за њихну отаџбпну повратак оних истих зала којих се она с оволиком муком покушава отрести. Да бих и најмање припомогао да све то не буде, сматрам за дужност изнети шта ми очекујемо од нове отомапске владавине, у погледу слобода српске народности, разуме се под погодбом да се те слободе најтачније сложе с интересима и с пајпажљивијим обезбеђењем целокупности царевине. У том је погледу г. Стојан Новаковић с другим говорницима у народној скупштини довољно јасно изнео даје потребно да се српском народу обезбеди слободно развијање његова црквенога и његова просветнога живота. А ако му се хтедне то обезбедити, мораће се одступити од оштре примене начела централизације и приступити начелу аутономије како црквеие, тако и просветно-школске. То су у осталом стари и иознати захтеви српски, довољно наглашавани у току последњих двадесет и неколико година. За цело то време Србп су тражили да им се призна засебна црквена аутономија, онако исто као што се призпаје Грцима, Бугарима, Јерменима и другима. Ми смо до пре стотину и недесет година имали то право, иа нам је фанариотскпм интригама неправедно одузето. Какав разлог могу Отомани имати да Србима то право не врате? Сами се опи, као муслими, не могу мешати у хришћанске црквене и верске послове, па зашто да онда фаворизирају Грке и Бугаре да нам се они мешају? Зар да Срби једини међу отоманским хришћанима не уживају ни под новом владавином потпуну слободу верске савести? Зашто да онп остану духовно робље грчког патријархата и бугарског јексархата? Ако напротив отоманским Србима буде враћепа црквена самосталност, цариградски ће државници актом велике политичке Дело, књ. 48. 8