Delo

114 Д Е Л 0 мудрости повратити и учврстити црквени мир знатном делу својих грађана и пресећи, на велико добро целе своје државе, извор многих смутња и трзавица у три вплајета о којима говоримо. Безразложно би било замишљати да се у препорођеној Отоманској може ислам одвојити од државе. Он ће природно — а додаћу: и праведно — остати државном вером, али свим осталим признатим вероисповестима треба дати једнакост и самосталност. Тим ће се, према приликама, најближе примаћи идеалу модерне државе која веру сматра интимним предметом човечје савести и према томе узима да се она не сме мешати у то, а свакој цркви ипак указује потребну спољашњу заштиту. У свему томе видим разлоге због којих се може надати да ће у најкраћем року престати запостављеност и неправда коју отомански Срби трпе од укидања пећске патријаршије 1766. год. Мутнији могу бити изгледи — и због тога се предмет може чинити тежим — на повољно решење питања о просветно-школском самоуправи српској. Пробуђени отомански националисам може најпре пасти у искушење да школу и целу просвету узме што потпуније у своје руке па да тим средством делује на ширење своје народности. Али исто тако отомански државници немају повољнијег средства у руци да нову владавину задахну духом напретка и посведоче своју љубав према људској слободи а уједно да стеку својој отаџбини непоколебљиву љубав и предану верност свих просвећених наших сународника. Централној државној власти биће довољно, ако се постара да се у школама негује у потребној мери дух и знање подесно за одржање моралнога јединства међу свим отоманским грађанима, ако у својим рукама задржи право надзора над школским жпвотом, а иначе да српске школе оставп народном старању, да их оно организује и одржава, како најбоље могне и умедне. На послетку, као треће поље на ком би се могао развијати национални живот наших сународника у Отчанској, да споменем потребу да се изведе колико толико широка месна самоуправа административних јединица на које је подељена царевина. Ако би се сматрало да је, из извесних разлога, много дати ту слободу целим вилајетима, довољно би било задржати се на санџацима (окрузима) или дајбуди на казама (срезовима). Јер царевина је голема и врло пространа. У њој има крајева жарких као Судан, студенијих него што је Балкан; водоплавних као Мисир, сушнијих него Сахара. У њој има крајева где људи