Delo

122 Д Е Л 0 гујевца: боје су укусне, растер је вешто изведен, али слова нису лепа, прилично су неправплна и изохипсе су такође пуни.је. Радоје Дединац. 0 сдободи eojbe, морадној и кривичној одговорности, од Др. Бранислава Петронијевића. Београд, 1908. Цена 2 д. Исцрпност предмета, јасност и концизност стила, отмена озбиљност и логичка повезаност асерција, ето то је у главном физиономија овога дела, чију ћемо садржину да изложимо. Поред увода у коме писац истиче енормну важност проблема слободне воље, цело дело има три одељка. Важност и тежину истога он утврђује износећи на први поглед нерешљиву антиномију у којој се људски ум пред проблемом слободне воље налази. Ако бацимо поглед на колосалну и узвишену реалност што се пред нама простире и над нама уздиже, онда, имајући на уму да је закон узрочности свеопшти закон који важи за ту реалност, а сем тога и то да је и сам човек један део у тој гломазној згради што се зове свет, учини нам се неопходно признати да исти закон нужним начнном важи и за радње човекове, онда нам изгледа нужно признати немогућност спонтаних промена у тој реалности, дакле апсурдност индетерминистичког тврђења слободне воље. Али ако се пак обазремо на један други део у тој реалности, наиме на поље моралности у коме се човек као практично биће креће, онда се срећемо са феноменима који нам са гледишта детерминистичког изгледају потпуно апсурдни и необразложени, онда нам цео наш морални живот са тог гледишта изгледа луд и бесмислен и то је оно што нас нагони да признамо спонтанитет вољних промена, који би нам и те појаве у реалности учинио јасним и схватљивим. Изневшп на тај начин проблем и утврдивши његову како теориску тако и практичну важност, писац прелази на третирање истога. У првом делу писац, давши дефиницију слободне воље (као радње која је сама себи узрок, која сама од себе почиње. В. и. дело стр. 12) третира проблем слободне воље са чисто теориског гледишта, у друга два дела пак са гледпшта практичног. Стојећи на гледишту реалптета свести, писац утврђује факат слободне воље, уништивши прн том контрааргументе де-