Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИ.ЈА 125 ципа узрочности нема вредности (в. и. дело стр. 47—62). Отуда се не може признати апсолутна тачност закона козервације епергије, који стоји у тесној вези са законом узрочности. Само што треба имати на уму при том да је смањивање апсолутне вредности закона конзервације силе минимелно, док принцип слободе добија услед тога неоцењиву важност за практички живот човеков. Сем овога детерминнсте се, да би утврдили тачност своје доктрине, позивају на факта моралне статистике. Утврђено је на име да је број извесних људских радњи с године на годину сталан, што не би било могуће да постоји слободна воља. Међутим кад се дубље размишља, увиђа се да морална статистика не говори ни у колико у корист детерминиста. Слобода воље се иначе манифестује у врло малој мери, те отуда изгледа да је и људски живот исто тако детерминиран као и сва природа. Ма колико дакле био мали домен у коме се манифестује људска слобода, ипак то у принципу ни у колико не говори против слободне воље. Све што се из факата етатистике може да изведе, то је да је домен спонтанпх промена мпнималан, али никако да њпх у опште и нема. У друга два дела писац третпра исти проблем са практичне стране његове испитујући у главном појам одговорности, и то у првом одељку појам одговорности у опште и појам моралне одговорности, док је трећи одељак посвећен искључиво кривичној одговорности. Као при решењу проблема слободне воље, тако и у одредби појма одговорности постоје два супротна гледишта: детермипистичко и индесерминистичко. Детерминисте тврде да је субјект одговоран стмо за радње које су нужнн продукт карактера његовог, а да за спонтане радње, и кад би их било, ни у ком случају не може то бити, пошто су такве радње сасвим случајне, а за оно што се дешава случајно нико не може да буде одговоран. Пндетерминисте нак тврде да се субјекат ни у ком случају не може да учини одговорним за радње које су нужни продукт његовог карактера исто онако, као што се ни органнзам не може да учини одговорним за физиолошке процесе који се у њему дешавају и које су нужни продукт његов. Отуда детерминнсте веле да је одговорност могућа само са њиховог гледишта тврдећи да је момент сопствене нродукције битан појму одговорности, док индетермпнисте тврде обратно да је одговорност мо-