Delo

126 Д Е Л 0 гућа само са њиховог гледишта и да је момент случајности битан појму одговорности, Логичком анализом појма одговорности писац утврђује да детерминисте имају право кад у појму одговорности на супрот индетерминнста тврде примарност момента сопствене продукције над моментом случајностн, а психолошком анализом субјекта утврђује да се и једни и други разликују у одредби субјекта т. ј. детерминисте и индетерминпсте кад говоре о субјекту не подразумевају у том случају једно и исто. Први у том случају говоре о емперичном ја (скуп сталних слика сећања, интелектуалних и емоционалних наклоности) док индетерминисте мисле у том случају на чисто ја, на сам моменат свесности, на формално једпнство свести и у овом су случају индетерминисте у нраву. Али као што је још напред речено спонтане промене свесног духа не смеју се сматрати за случајне, већ за прави продукт његов, нз чега јасно излази да је истина, као што тврде детерминисте, да је момент сопствене продукције битан појму одговорности, али тај се појам тек на индетерминистичком становишту појанљује у пуној светлости. Резултат који писац после овога изводи, овај је: „Детермпнисте..., индентифицирајући погрешно свесни субјект са садржајним ја и узимајући сасвим правилно да је момент сопствене продукције примарни моменту појму одговорности, закључивали су да је одговорност свесног субјекта могућа само на њиховом становишту. Индетерминисте пак, узимајући са свим правилно, да је чисто ја примарни момент у свесном субјекту, и узимајући погрешно, да је момент случајности примарни момент у појму одговорности, закључивали су обратно да је одговорност свесног субјекта могућа само на њиховом становишту“ (в. и. д. стр. 108.) Детерминисте дакле греше што под субјектом разумеју искључиво емпирично ја, а индетерминисте пак што у појму одговорности сматрају да је момент случајности битан, а не момент сопствене продукције. Потпуна одговорност дакле могућа је тек на индетерминистичком становишту, али је нетачно тврдити да је одговорност немогућа на детерминистичком становишту из узрока што је немогуће утврдити који је од бесконачног броја узрока у једном каузалном низу прави продуцент дате промене. Може се рећи прави је продуцен цео тај низ, према чему на њега пада цела одговорност, а пошто је тај низ сума бесконачно многих узрока,