Delo

ПОСЛЕ СВРШЕНПХ ТРГОВППСКИХ УГОВОРА 14б артиклом може очекивати нреображај у трговању и директна иродаја нашег жита иреко наших трговаца на местима иотрошње његове или, што је још боље, замена извоза жита брашном и ирерађевинама од њега. Извозу кукуруза, који је у последње време тако велнки, предстоји такође прелаз из те сировине у извоз ирерађевина од њега, што је п са гледишта трговачког а и веће вредности тог извозног артикла, боље од рада са извозом његовим у облику у којем је то раније случај био. Почетак извоза културних биљака, а нарочито воћа ирерађеног норед сувих шљива, обећава да ће ти артикли бити у рукама наших трговаца, п извезени из земље нашом снагом, интелпгенцијом и капиталом. Основни је иринции трговања, да се са артиклима отидне у колико је могуће ближе пијацама иотрошачким, да се избегну многи носредници, јер то иовећава цену извозним артиклима и смањује на тај начин и зараду наших произвођача и зараду наших иосредника и трговаца. У фази ирелазној за време неуговорног стања, кад се за ноћ није могла извести нромена ни у квалитету наших артикала, ни у њихову броју и количини моментално се питање извоза решавало страним купцима, којима је Србија иреплављена била. Ова се добит за земљу и услуга, коју су нам учинили ти људп не може спорити, но с иогледом на здраву, на јаку и моћну трговину ваља тежити да се извоз наш савлада снагом нашега народа и умом наших трговаца. Наши извозници треба да са робом иду на оне пијаце где с.у цене најбоље и где се наша роба директно трошп. Ризик ће им услед тога бити већи, али са већим ризиком иде и већа добит. За оваку ирироду трговања има и сувише услова у данашњем уговору са Аустро-Угарском и оно ће се неминовпојавити. Шта држава са своје стране треба даучини а шта се приватном иницијативом ваља створити, да се ова нова струја прихвати, изнећемо на завршетку ове расправе. Раније колосално незнање ни рута на иијаца, картнрање наше робе од само две шиедитерске куће и немогућност директног слања наше робе, вап А.-Угарске и Немачке, већје у неуговорном стању замењено радом рационалним. Будућн тарифски рад мора бити обилатији, интизивнији п рађен са више иожртвовања и разумевања но што је то случај пређе бпо. Налажење најевтинијпх тарифа нашем извозу не треба остављати странцима, кад је то посао, који наши извозници п наши агенти могу савладати. Дело, књ. 48. 10