Delo

148 Д Е Л 0 на волу од 500—600 динара, рачунајући ту поред зараде произвођачке и остале зараде око прераде, које he остајати у нашој земљи. Добит од клања 35.000 таквих волова далеко he npefan ону суму, коју је Србија раније за извоз волова добивала. Према овоме не знамо зашто би сточарство ударило назад. Оно само може да иде на боље, јер фаза у којој је оно раније било није завидна, а ова у каквој се мора налазити сада и доцније говори у корист побољшања ове привредне гране. Један део лаке планинске рогате стоке, које доста у Србији има, која не пружа трговини са прерађеним месом потребне услове да је та трговина рентабилна, може се као жива извести из Србије за земље које такву стоку траже за вучу и клање, јер потребе за њу имају пошто су то земље без стоке. Такве се земље налазе у нашем суседству на Балкану и на обалама Средоземног Мора, те се и из ових разлога нема шта замерити гледишту о напредовању сточарства, које he у могућности промета наћи најбитнији услов за своје .напредовање. Моје је дубоко уверење, да he из разлога, што се популација у нас множи, што се земља све више зирати, што расте извоз воћа и других културних биљака, да fae све ово бити узроци те неће хппропродукција моћи да буде у рогатој марви и да fae се онај сувишак у стоци, који наша земља може да да без икаквих тешкоћа, моћи да прода и разменп са иностранством. Кад се овим разлозима дода потребан капитал у стоци за рационално млекарење, онда још јасније излази, да ми не смемо ни лимитирани број у уговору да извеземо из наше земље. Данска се често у нас помиње као пример земље за трансформисање своје производње. По њеном примеру ми морамо радити, а она је прешла на данашњи начин рада услед економског рата са Немачком. Извоз је живих свиња у њих замењен прерадом свиња и извоз рогате марве замењен је извозом сточнпх нродуката и продуктима млекарске индустрије. Исти се процес мора и у нас извршити п на то нас упућују нове прилике условљене уговором. Сем свиња и говеда знатну рубрику у извозу нашем заузима ситна стока и живина жива и клана. Товљена ситна стока нашла је себи пијаце у Турској, Грчкој и Малој Азији и те се пијаце могу само још јаче задобити с погледом на квалитет наше стоке, који је и данас добар а може и бољп бити ако се мало знања унесе у спремање угојене стоке за извоз. Но ако се жели