Delo

ПОСЛЕ СВРШЕНИХ ТРГОВПНСКИХ УГОВОРА 149 индустрија млекарска, која у бачијању у псточпим и јужии кра јеви наше земље налази подесаи облик задружпи, да се у већим размерама води и да се тој индустрији да савршенији облик онда се и од каиитала у ситној стоци може већа рента очекивати извозом млекарске индустрије. Пзвоз живине раније је био на штету нашег живинарства п добити наше земље су биле незнатне од те гране иољопривредне. Од како је настало неуговорно стање те се живина није могла као раније извозити, извоз је јаја био већи но нре извоз живине н јаја. Промена рада са овом граном, нов начип гајења живине н нзвожење само оних стабла, која постану стерилна у привреди, може Србијк иружити користи које Бугарска има, а која ни у колико не расиолаже већим бројем живине од нас. Извоз јаја је у Бугарској преко 13 милиона, док је у иас извоз живине и јаја једва 2,5—3 милиона. Без велике вештине са мало више труда око организације за скуиљање јаја овде се могу очекиватп велики и иовољннји резултати. Не треба заборавити да је конфигурација земљишта у нас, да је наше ноднебље такво, да свнх услова нмамо за развиће коњарства. Тражња је коња у нас велика и цене које страни куици дају за наше коње иостаћи he ову грану, ако уз то и држава, а нарочито војска, која велике количине коња радо са стране куиује, буде бољим цепама иреко кола јахача постакла ову грану привредну. Извоз коња из паше земље, који је и рентабилнији н згоднији од извоза рогате стоке за исхрану становништва знатне би ириходе могао нашој земљи да да. Из свега, што је речено, нове иогодбе уговорие само иду у корист сточарства наше земље. Рентабилитет трговине захтева нов пачин рада са стоком и говори иротиву извоза живе стоке. Потреба земље у иоменутим захтевима говори у прплог развијања свих грана сточарства и одговарају свима, који мпсле да ће ретардација настати у нашем сточарству. Нема ниједног разлога бојати се у нас за сточарство и оно ће се тек од данас почети у насјда развија онако како се то само иожелити може. Приходи који се могу добити од живинарства, ситне стоке, индустрије млекарске и оних пндустрија, које ради са отиацима у нас. говоре да ће биланс међународног нромета на сточним иродуктима два пута и више ирећи ону добпт коју смо раније од извоза стоке имали.