Delo

ЧИЧЛ ИЗ ПРЕОБРА/КЕЊЛ 157 Један је у село, сас мен’ и бабу ми, а један си је па овдек тишљер, у мајстора швабу известија занајат. — То је лепо. — Видиш, господнне, овај мој син што си га видеа и онај други што је у војску, како од суво злато да су правени, а салте гн дадо по динар и пол кат ги испрати из Преображење. Памет, што се вика, п царује и говедарује. Работили, мучили се д'нноћ, не јело, не пило, не понело се, а сТ си имају овдек две куће н двесте динари месечино збирају кирију. Све сас пиљарл’к! Онај, што је у војску, како арслан је. Грабне крупицу сол, заметне гу на рамо и сам гу донесе па дућан! У овија дни дање си риба купус за муштерије, а ноће си работи у другога; по петнаес дннара заработи за један ноћ салте на тој рибање! — А онај у селу, какав је он? — Е, оп си је остаја простак како и татко му. Работи селску работу. Сас убаво, нема га но убав човек, а сас лошо, пема по лош човек на овај бел свет... напије се па по вз’д'н спије, за работу и не питује, ајаи баба ми копамо у лојзе... Ама си иа убаво помињу.јемо сас њег’... — А је ли жењен? — Оженимо га, ама му се домаћица потика незародена. — Жалост! — Да је жалос, јесје жалос, ама од жалос има и по жалос — рече чича и болно уздахну. — Па ти си то, чича, ипак неки срећан човек. — Господине, срећан, викаш, срећан, ама тике душа ми знаје... Викам ги: „Жените се, бре, деца, стар сам човек; мило ми за унуче!“ — А они? — Они ништо. Овај, што си га видеја, вика: „Стра’ ме од женско.“ Онај па што је у војску: „Не се одвајам од бату пп за живу главу!“ Како девојчики! Да ги по тамнину акнеш међу двесте девојки, салге ће се срамују! — Па ти онда ожени тога иајмлађег? — Тој и јес’ белај. Не иска ни он да се жепи!... Ономатке сам му за тој зборија и плакаја сам, на ништо. Внка: „Не искам си жену, не искам си дом, нећу си пона, нећу си државу, нећу си више да биднем Србин!“ „Што бре, синко, што збориш тој?!“ „Тој!“ вика. „А зашто, бре, синко?!“ „Стануја сам — вика ефицпјал“. „А што ти је па тој ефицијал?!“ Вика: „Не искам