Delo

70 Д Е Л 0 смеха јадне Малтшичеве и разговор весело плану као ватра кад се разгори. Муж кнегиње Бетси, дебељко добричина, који је страсно волео да прикупља гравире, дознавши да му жена има гостију, сврати у салон пре но што he поћи у клуб. Нечујно приђе он по меком ћилиму кнегињи Мјаној. — Како вам се свидела Нилсонова? — рече он. — Како можете тако да се прикрадете! — одговори она. — Не говорите ми, молим вас о онерп, ви се баш ништа не разумете у музици. Боље ће бити да се ја спустим на ваш ниво, па да се разговарамо о вашим мајолинама п гравирама. Какво сте то благо ви скоро купили на телалнициђ — Хоћете ли да вам покажем? Али ви се у томе не разумете. — Покажите ми. Научила сам се код тих, како се зову... банкари... онп имају дивних гравира. Показивали су нам. — Зар сте били код Шуцбургових? — упита домаћица пза самовара. — Била сам, ma chere1. Звали су мене и мужа на ручак и нрпчали су нам да је сос на том ручку стао хиљаду рубаља, — говорила је кнегиња Мјана гласно, осећајући да је сви слушају, — а сос је био врло рђав — нешто зелено. Морали смо и мп њих позвати; ја начиним сос од осамдесет и пет копјејана‘2 и сви су били веома задовољни. Не могу ја да правим сосове од хиљаду рубаља. — Она је јединствена! — рече домаћица. — Ретка жена! — рече неко. Ефекат, који су увек изазивале речи кнегиње Мјане, био је увек исти, и тајна тог ефекта била је у том, што је увек говорила обичне ствари у којима има смисла, ма да је често говорила по нешто кад не треба као и ово сад. У друштву, у коме је она живела њене речи су утицале као најоштроумнија шала. Кнегиња Мјана није знала зашто је то тако утицало, али је знала да је утицало и користила се тим. Како су за време говора кнегиње Мјане слушали сви њу и разговор се око посланикове жене прекинуо, домаћица хтеде спојити цело друштво и окрете се посланиковој жени. — Зар ви баш нећете чаја. Изволите, приђите к нама. 1 драга моја. 2 од прилике 2,50 дпн. рачунајућп рубљу у 3 дпн.