Delo

АПА КАРЕЊИНА 71 — Не, и овде нам је врло добро, — одговори посланикова жена, осмејкујући се н настави започети разговор. Разговор је био врло пријатан. Осуђивали су Карељине мужа и жену. — Ана се јако променила откад је дошла из Москве. Она је некако чудна, — говораше једна њена пријатељица. — Промена је у главпом та, што је она довела са собом сенку Алексија Вронског, — рече посланикова жена. — Па шта је с тим? Код Грима има једна басна: човек без сенке, то је човек коме је одузета сенка. Тиме је због нечега био кажњен. Али жени тек мора бити непријатно без сенке. — Јест, али жене са сенком обично рђаво свршавају, рече Анина пријатељица. — Прегризли ви језик, — рече на једанпут кнегиња Мјана чувши те речи. — Карењина је дивна жена. Њеног мужа не волим, али њу волим. — А што не волите мужа? Он је редак човек, — рече посланикова жена. — Мој муж каже да је мало таквих државника и у Европи. — II мени муж то исто каже, али му ја не верујем, рече кнегиња Мјана. — Да наши мужеви то не говоре, ми би виделе оно што је у ствари; а по мом мишљењу Алексије Александрович је просто глуп. Ја то шапућући кажем... Јелте да је онда све јасно? Раније кад су ми говорили да је он паметан, ја сам непрестано тражила, и не видећи ту његову намет, мислила сам да сам ја глупа; али чим сам рекла: он је глуп, ма и шапућући, све ми постаде јасно јел’те? — Ала сте пакосни данас! — Ни мало. Другог излаза нема. Неко од нас двоје мора бити глуп, а ви знате да то човек о себи никад неће рећи. — Нико није задовољан оним што је, а сваки је задовољан својом памећу, — рече дипломата францускп стих. — Е, е, то — рече му кнегиња Мјана брзо. — Али ствар је у томе, да вам ја Ану не дам. Она је тако красна и мила. Није она крива што су свп у њу заљубљени и пду за њом као сенке. — Ја и не мислим да је осуђујем, — правдала се Анина пријатељица. — Ако за нама нико ue иде као сенка, то не доказује још да ми имамо право да осуђујемо друге.