Delo

72 Д Е Л 0 И натрљавши добро нос Аниној пријатељици, кнегиња Мјана устаде и заједно с посланиковом женом приђе столу, где се водио општи разговор о пруском краљу. — Кога сте тамо оговарали? — упита Бетси. — Карењине. Кнегиња нам је дала карактеристику Алексија Александровича рече посланикова жена осмејкујући се и седајући поред стола. — Штета што ми нисмо чули, — рече домаћица погледајући на спољна врата. — А, ево најзад и вас! — окрете се она, осмејкујући се Вронском, који је баш тад долазио. Вронски не само да је све познавао, већ се сваког дана и виђао са свима, који ту беху, и зато он уђе у салон крећући се тако мирно, као што се улази у собу код људи од којих сте се мало час растали. — Откуд долазим? — одговори он на питање посланикове жене. — Шта ћу, морам признати. Из позоришта Буфа. Чини ми се по стоти пут идем и увек са све већим задовољством. Дивота! Знам да је срамота рећи, али у опери дремам, а код Буфа седим до последњег тренутка и пријатно ми је. Данас.... Он именова француску глумицу и хтеде нешто о њој да исприча, али посланикова жена га са шаљивим ужасом прекиде — Не причајте ми молим вас те страхоте. — Добро нећу, у толико пре што сви знају за те страхоте. — II сви бп тамо и ишли само кад би то било тако у моди као опера, — прихвати кнегиња Мјана. С руског преводи Љубнца Анастасијевић. — НАСТАВПЋЕ СЕ 404 -