Delo

ПЛАВОЈКА 75 — Колико вам треба? Две, три тисуће лира? — Две ће бити довољно. — Ево, изволите. Имам их у цепу; нећу да дангубите ни часка. — Хвала. Молио бих вас за перо и мастило да напишем парче признанице! — Збијате ли ви то шалу? Међу поштеним људима... — Не, знате, такав је ред; смртни смо људи... — Та каква смрт! Ја се надам да ћу доживети стотиниту годину. А о вама не може бити ни говора. — Али... — Али отићи ће вам воз? II изгурао га је на врата, пожелевши му још једном да га несрећа мимоиђе. У 7.45 Џемс је стигао на станицу и узео карту за Комо. Десет минута доцније отпутовао је, а сутрадан, у подне, стигао је у Милан маркиз од Морекамба. Ноћ је провео у Кому, у хотел Волти, у собп коју је суморно осветљавала једна свећа. Ннје спавао, није се ни свлачпо, него је онако обучен лежао изваљен на леђима и укочено гледао у таваницу. Сан му није хтео на очи, не због бола, не због гнева, не због мисли на увреду, него само због тога што је сав био обузет својим планом, који је проучавао у свима појединостима, и због страха да га неће извести. Пре но што се кренуо из Кома кунио је, за сваки случај, један револвер. Наредио је да му се доручак донесе у собу, али није јео; међутим јело је прикрио: бојао се свашта, водио је рачуна о најмањнм појединостима, еда бп успео. Може бити да би се Цезару могао учинити сумњив странац који не може да једе. Али зато испи целу боцу бордоа. У собу је најпре ушла собарнца, а потом келнер. Њега је упитао: — Јести ли ви Цезар? — Нисам. — Је ли ту Цезар? — Јест. — Пошаљите ми га.