Delo

86 Д Е Л 0 Девојка не одговори, али га једним знаком позва да уђе. Прођоше кроз једно велико слабо осветљено предсобље чији је прозор гледао на степенице, и уђоше у салончић. Ту му девојка даде знак да седне, па онда отиде. Џемс, који беше малаксао, седе и узе посматрати око себе. Соба, намештена без укуса, с обичним намештајем, имала је сва обележја грађанског стана једне добре породице која троши три тисуће лира годишње и која нема као члана ни девојку ни младу. Све је било незграпно и неотесано, како намештај и ситнурије тако и њихов расноред. Па ипак у соби је вејао дах тишине п поштења. Човек би рекао да је то стан каквог чиновничића или каквог судског вратара. 0 зиду су висиле две слике масне боје, које је „Секоло“ давао као дар својим претплатницима, и, једна према другој, литографске слике Виториа Емануела п Гарибалдија. Буртон je узалуд тражио знаке корупције, узалуд је гледао да открије оруђа за занат. Не беше ни једне женске фотографије. Један стаклени орманчић, који је стојао уза зид, између два прозора, беше пун морских шкољака, малих кутија од картона као што су оне што у њима сиромашнији варошани послужују свадбенпм конфетима; била је и једна мала црна гондола од коситра, и миланска саборна црква од изрезаног дрвета; бејаше чак и једна лутка. Госпођа Заира није хтела допустити да је посетилац много чека. Приказала му се, поздравивши га једним поклоном и једнимрђаво изговореним, алиљупкпм ,,monsieur“. Долазећи чешће у додир са странцима, она је могла по неколико речи изговоритп на свима језицима, а нарочпто на француском. А очи, навикнуте да познају свет, казивале сујој одмах, прејошно што би нови посетилац проговорио, које је народности и у коме је циљу дошао. Кад је угледала Буртона, одмах је рекла у себи: „Ово је Енглез и долази pour le bon motif“. To je била једна од оних осам или десет карактеристичних фраза које је научила и које су јој, пошто би их изговорила мање или више у згодном тренутку, давале изглед да дубоко познаје језик, за који би јој требало само вежбе па да га тачно говори. На први поглед могло се познати да Бијанки станује у тој грађанској кући. Безазленим посетиоцима морала је изгледати као поштепа домаћица те поштене куће. Бејаше то женица од