Delo

ПЛАВОЈКА 87 својих педесет година, обучена у скромну и чисту црпу хаљину. Имала је проседу косу, подељену на темену као у девојке. Од шака до лаката носила је неку врсту посувраћенпх чинканих рукава црвене боје; ти рукави и велика кецеља од загасито плавог паргала, која јој је покривала готово целу хаљину, даваху јој изглед домаћице и у исти мах жене од рада, што ју је чинило допадљивом. Џемс, који се журио, хтео је да је спасе не само дангубљења у уводпма, него и неприлике да говори француски, те јој пружн Цезарово писмо, рекавши на талијанском: — Имам ово писмо за вас. Имао је снаге да се добро претвара, служећи се маркантним страначким нагласком, као што је чинио и у гостпоници пред келнером. Онда је успевао без папора, гоњен живом жељом да постигне своју намеру. Сада пак, покрај све узрујаности, налазио је снаге за претварање у страху да ће учинити једно ужасно дело, у сумњи да је радио н да ради сувише лакомислено. Још под утиском мисли које су му мало час кињиле мозак, он се готово стидео онога што је намеравао учинити; и, трудећи се да измени глас и нагласак, а спазивши огледало које је стајало на камину и у коме се није усуђивао огледати се, бојећи се да не порумени због свога садашњег дела, желеоједа може изменити и лице, учинити га непознатим чак и себи самом! Боже! Кад међу тим сллкама што ће му се изнети на разгледање не би нашао Аделинину слику, или боље рећи, кад би нашао неку фотографију која би му, необичном сличношћу, дала доказа о њеној невиности! Боже! какав би га обузео ужас, какво гнушање према себи самом, према свомделу! Ох! Осећаоједа не би имао снаге нити одважности да се претвара према својој жени, да од ње крије шта је чпнио, како је у њу посумњао, какву је пстрагу водио, и какав је план скројио. — Ох! Замишљао је како би одјурио к њој, пао пред њене ноге, лио сузе, чупао косу и преклињао је за опроштај, покушавајући да се оправда, не увређеним достојанством пли ужасом којн га је био обузео, него великом, безграничпом љубави, којујегајио према њој тако силно, тако махнито да је био слеп, изгубпо правилно расуђивање, право гледиште на ствари! Ох! Како би плакао и преклињао!... II чптав .један живот од преданости, обожавања, поштовања не би био довољан да избрише и преда забораву ту увреду добре и племените Аделине, да га препороди и уздигне