Delo

А Н А К А Р Е Њ II Н А 263 и против своје воље, са ужасом чптао на њему оно, што он нпје хтео да зна. Први пад Кузовљева на рецп заталаса све гледаоце, али је Алексије Александровпч видео јасно на бледом и ликујућем лицу Анином, да онај, на кога је она гледала, нпје пао. Кад је после, пошто су Махоћин и Вронски нрескочили великп баријер, следећи офицпр пао главачке и скрхао се, и жагор ужаса прошао кроз целу публику, — Алексије Александрович видео је, да то Aua чак нпје нн приметила и да је једва појмила, о чему се говорило унаоколо. Али он је све чешће и чешће и са већим нанрезањем гледао у њу. Ана, која са заносом ираћаше трчање Вронскога, осети са стране уперени на себе поглед хладнпх очију свога мужа. Она се у магновењу обазре, погледа га упптно и више се ни једанпут није на њега обзирала. Трке су биле несрећне, и од седамнаест официра пало је н разбило се више од половпне. Прп крају трке сви беху обузети узбућењем, које се још више појачало тиме, што је цар остао незадовољан. XXIX Сви су гласно изражавали своје неодобравање, свп су понављали фразу, коју неко пзбацп: „још само фали циркус са лафовима“, и свн су осећали ужас тако, да, кад је Вронски пао и Ана гласно вриснула, нико у томе нпје видео ништа необично. Али после тога на лицу Анпном десила се нромена, која је већ била одлучно непристојна. Она се потпуно изгубила. Почела се бацакати, као ухваћена тпца; час је хтела да устане и да некуд иде, час се обраћала Бетси: — Хајд’мо, хајд’мо! — говорила је она. Али је Бетси није чула. Она је говорила, нагпувши се доле, са генералом, који јој беше прпшао. Алекспје Алексапдрович приђе Ани и учгиво јој предложи руку. — Хајдћчо, ако је по вољи, — рече он на француском; али Ана, ослушкујући речи генералове, није прпметпла мужа. — Кажу, такође сломио ногу, — говорно је генерал. То већ не личи ни на шта. Ана, не одговарајућп мужу, подиже бинокл н стаде гле-