Delo

АНА КАРЕЊННА 265 Она седе, ћутећи, у кола Алексија Александровича и, ћутећи, изађе из гомиле екипажа. II поред свега што је видео, Алексије Александровпч ипак није донуштао себи да мисли о садањем положају своЈе жене. Он је впдео само спољне знаке. Он је видео, да се она владала непристојно и сматрао је за своју дужност да јој то каже. Али њему је врло тешко било, да не каже више, него само то. Он отвори уста, да јој каже, како се непристојно понашала, али нехотице рече сасвим друго. — Како сви ми имамо наклоности према овим суровим призорима, — рече он. — Ја прнмећујем... — Шта? Не разумем, — презриво рече Ана. Он се осети увређен и одмах поче говорити оно, што је хтео. — Ја морам да вам кажем, — проговори он. „Настаје објашњење“, помисли она, и ухвати је страх. — Ја морам да вам кажем, да сте се данас непристојно понашали, — рече јој он на француском. — У чему сам се непристојно понашала? — рече она гласно, брзо окрећући главу и гледајући му право у очи, али већ не са пређашњом веселошћу која је нешто скривала у себи, него са одлучним изгледом, иод којим је она једва скривала свој страх. — Не заборавите, — рече јој он, показујући на отворен прозор нрема кочнјашу. Он се придиже и подиже стакло. — Шта сте ви нашлн непристојно? — понови она. — То очајање, које вн нисте умели сакрити при паду једног од јахача. Он је чекао, шта ће она одговорпти, али она је ћутала, гледајући пред-а се. — Ја сам вас већ молио, да се понашате пред светом тако, да ни зли језици не би могли ништа рећи против вас. Било је време, кад сам говорио о унутарњим односима; сад о њнма не говорим. Сад ја говорим о спољним односима. Ви сте се непристојно понашали и ја бих желео, да се то не понавља. Она није чула половину његових речн, осећала је страх од њега и мислила је о томе, да ли је истина, да се Вронски није убио. Да ли су оно о њему говорили, да је читав, а да је коњ сломио кичму. Она се само осмехну са прптворним подсмехом, кад је он свршио, и нпшта не одговори, јер није чула оно