Delo

266 Д Е Л 0 што је он говорио. Алексије Александрович поче говоритп смело али кад је јасно појмио оно, о чему говори — страх, који ,је она осећала, пређе и на њега. Он спази тај осмејак и чудновата заблуда прође рфоз њега. „Она се осмејкује на моја подозрења. Да, она ће рећи сад оно, што ми је говорила онда: да нема основа мојим сумњама да је то смешно“. Сад, кад је над њим лебдило откриће свега, он ништа тако није желео, него да му она, као и пре, подругљиво одговори’ да су његове сумње смешне и да немају основа. Тако је страшно било оно, што је знао, да је сад готов био да поверује свему. Али нзраз рвеног лица, уплашеног и мрачног, сад није обећавао чак ни обману. — Може бити, да се ја варам, — рече он. — У таквом случаЈу, молим да ме извините. — Не, ви се нисте преварили, — рече она лагано, очајно погледавши у његово хладно лпце. — Ви се нисте преварили. Ја сам била и не могу да не будем у очајању. Ја слушам вас а мислим о њему. Ја га љубим, ]а сам његова љубавница, ја не могу да подноспм, ја се бојпм, ја вас мрзим... Чнните са мном, шта год хоћете. И, заваливши се у угао кола, ооа зајеца и нокри лице рукама. Алексије Александрович није се мрднуо и није променио правац свога погледа. Али цело његово лице одједном прими израз свечане непомичности мртваца и тај се израз није мењао за све време вожње до летњиковца. Кад су били већ близу куће, он окрете главу к њој са оним истим изразом. — Тако! Али ја захтевам испуњавање спољних услова нристојности дотле — глас му задрхта — док ја не предузмем мере, које ће обезбедити моју част, и док вам их не саопштим. Он изађе из кола а затим изведе и њу. С обзиром на присуство послуге, он се рукова са њом, седе у кола и отпутова у Петроград. Мало затим дође лакеј од кнегиње Бетси и донесе Ани нисамце: „Ја сам послала човека до Алексија, да се извести о његовом здрављу, и он ми ппше, да је здрав и читав, али је у очајању.“ „Дакле он ће битп!“ помисли она. — Како сам добро учинила, што сам му све казала“.