Delo

АНА КАРЕЊИНА 267 Она погледа на часовник. Остало је још три часа, и сећања на подробностп последњег састанка запалнше јој крв. „Боже мој, како је светло!... Ово је страшно, али ја волим да видим његово лнце п волим ову фантастпчну светлост... Муж! да, да... Но, хвала Богу, кад је с њим све свршено. Као и у свима местима, где се скупљају људи, тако н у маленој немачкој бањн, где беху дошли Шчербацки, извршила се као нека кристализација друштва, која одређује сваком његовом члану одређено и непроменљиво место. Као што делић воде на хладноћи добија извесну опредељену форму снежног кристала, тако нсто свако ново лице, које је долазпло у бању, одмах се утврђивало на својствепом му месту. Фирст Шчербацки замт гемалин унд тохтер, и по стану који су заузели, и по имену, п по познаницима које су иашли, одмах су се кристалисалп у своје одређепо н унапред назначено место. Ове године била је у бањи права пемачка фпрстпн, услед чега се кристализација друштва вршила још енергичпије. Кнегпња је имала пеодољнву жељу, да представи принцези своју кћер, и другог дана је извршила тај обред. Китп направи нпзак и грацијозан реверанс у својој, иорученој из Парпза. врло простој, то јест врло луксузној летњој хаљини. Прпнцеза је рекла: „Надам се, да ће се руже скоро повратитп на ово лепушкасто лице“, п Шчербацкима се одмах указаше утврђени н^тевн живота, са којпх се већ нпје могло скрепутп. Шчербацки се упознаше и са породицом енглеске леди, и са немачком грофицом, и са њенпм, рањеним у последњем рату сином, и са научником Швеђанпном, и са М. Canut и његовом сестром. Но главно друштво Шчербацкпх нехотице су састављали: московска дама, Марпја Евгенпјевпа Ртпшчева са својом ћерком, која је била непријатна Кптинки с тога, што је боловала тако исто, као и она, од љубави, п московски пуковннк, кога је Кпти из детнњства знала н видела у мундиру н еполетама, а који је овде са својим малим очицама п огољеним вратом у шареној машнп, бпо необнчно смешан и досадан тиме, што га се човек нпје могао отрести. Кад се све