Delo

Д Е Л 0 ‘268 то тако чврсто утврдило, Китинки је постало врло досадно, у толико више, што је кнез отпутовао у Карлсбад, а она остала сама с матером. Она се није интересовала онима, које је нознавала, осећајући да од њих ништа ново неће бити. Главно њено искрено интересовање у бањи било је сад посматрање и нагађање о онима, које није познавала. По особини свога карактера, Кити је претпостављала у људима увек оно, што је најлепше, а особито у онима, које није познавала. И сад, нагађајући ко је ко, какви су међу њима односи и какви су они људи, Китп је замишљала најчудније и најлепше карактере, и налазила је потврду у својим посматрањима. Од таквих лица особито ју је иптересовала једна девојка Рускиња, која је допутовала у бању са болесном руском дамом, са мадам Штал, како су је сви звали. Мадам Штал припадала је вишем друштву, али она беше тако болесна, да није могла ићи, и појављиваше се у бањи на колицима само у ретке лепе дане. Мадам Штал није била позната ни с ким од Руса, но не толико услед болести. колико из охолости, како је то објашњавала кнегиња. Рускиња девоЈка неговала је госпођу Штал и осим тога, као што је приметила Кити, дружила се са свима тешким болесницима, којих је било много у бањи, и на најприроднији начин неговала и њих. Та девојка, по оиажањима Китинкиним, није била никакав род госпођи Штал и у исто време нпје била ни најмљена помоћница. Мадам Штал звала ју је Варењка, а остали звали су је „М-11е Варењка“. Не говорећи већ о томе, да су Китинку интересовала посматрања одношаја те девојке према госпођи Штал и према другим непознатим јој лицима, Кити је, као што то често бива, осећала необјашњиву симпатију према тој M-lle Варењки, и осећала је, по погледима који су им се сретали, да се и она њој допада. Ова M-lle Вањерка била је, није да речеш у касној младости, већ као неко биће без младости: њој се могло дати и деветнаест и тридесет година. Ако се узму њене црте, она је, без обзира на слабуњаву боју лица, била пре лепа, него ружна. Она би била и лепог састава, да није одвећ мршава у телу и да није имала несразмерну главу према средњем расту; али она није морала бити примамљива за мушкарце. Онаје личила на диван, ма да још и пун листића, али већ прецветао, без мириса, цветић. Осим тога, она није могла бити примамљива за мушкарце још и с тога, што јој је недостајало оно, чега је