Delo

АНА КАРЕЊИНА 269 сувише много било код Китинке — притајеног огња живота и свести о својој примамљивости. Она је увек изгледала заузета послом, у који се није могло сумњати, те је стога изгледало, да се ничим другим није могла интересовати. Овом противношћу са собом она је особито привукла себи Китинку. Кити је осећала, да ће у њој, у њеном начину живота наћи образац онога, што је сад с болом тражила: интересе жпвота, достојанства живота — ван одвратних јој светских одношаја девојке нрема мушкарцима, који су јој изгледали сад као срамна изложба робе, која очекује потрошаче. Што је више Кити посматрала своју непознату тријатељицу, то се више убеђивала, да ова девојка и јесте оно најсавршеније биће, каквим ју је она зампшљала, и тим више је желела да се с њом упозна. Обе девојке сретале су се дневно по неколико пута и прп сваком сусрету очи Китинкине говориле су: „ко сте ви? шта сте ви? Р1стина је, да сте ви оно дивно биће, каквим сам вас ја замишљала. Али, тако вам Бога, не мислите“, додавао је њен поглед, „да ћу ја допустити себи, да вам се наметнем за познаницу. Ја просто уживам у вама и волим вас“. — „Ја вас такође волпм, и ви сте веома, веома љупки. II ја бих вас још више волела, кад бих имала времена“, одговарао је поглед непознате девојке. II заиста, Кпти је видела, да је она увек заузета: или води децу руске нородице, или носи нлед за болесницу и завија је, или се стара да разоноди раздраженог болесника, или избира и купује некоме бисквите за кафу. Ускоро после доласка Шчербацких, на јутарњој води појавише се још два лица, која обратише на себе оншту, но не пријатељску пажњу. То беше један врло висок погрбљен човек, са огромним рукама, у кратком и старом капуту, са црним, наивним и у исто време страшним очима, и богињава женска, врло ружна и неукусно обучена. Закључивши, да су ова два лица Руси, Кити је већ почела у својој машти да саставља о њима леп и дирљив роман. Али кнегиња, сазнавши из Kurliste да је то био Љовин Никола и Марија Николајевна, објасни Китинки, какав је рђав човек био овај Љовин, и сва маштања о тим лицима одмах ишчезоше. Не толико услед тога, што јој је мати казала, колико због тога, што је то био брат Константинов, Китинки се ова лица одједном учпнише веома непријатна. Овај