Delo

280 Д Е Л 0 вима? — рече кнегиња, кад остадоше саме. — Зашто је престала да шиље децу и да долази к нама? Кити је одговорила, да ништа међу њима није било, и да она никако не може да разуме, зашто је Ана Павловна као незадовољна њом. Кити је казала потпуну истину. Она није знала узрок промене Ане Павловне према њој, али је нагађала. Она је нагађала такву ствар, коју она не би могла рећи матери, коју она није говорила ни самој себи. То је била једна од оних ствари, које знаш, али које се не могу казати чак ни самом себи; тако је страшно и срамно преварити се. Опет и опет претресала је она у својим успоменама све своје односе према тој породици. Она се сетила оне наивне радости, која се изражавала на округлом добродушном лицу Ане Павловне при њиховим сусретима; сећала се њихових тајних разговора о болеснику, завере у томе, да га одвоје од посла, који му је био забрањен и да га одведу у шетњу; привржености најмлађег дечка, који ју је звао: „моја Кити“, који није хтео без ње да легне да спава. Како је све било лепо! Затим се сетила мршаве фигуре Петровљеве, са дугачким вратом, у његовом реденготу кестењасте боје; његове ретке, кудраве косе, унитних, страшних јој у прво време, нлавих очију и његових боних старања да изгледа чио и весео у њеном присуству. Она се сетп свога напрезања у прво време, да савлада одвратност, коју је осећала према њему, као и према свима јектичавцима и оног старања око смишљања, шта да му каже. Она се сети оног плашљивог, умилног погледа, којпм ју је он посматрао, и чудноватог осећаја саучешћа и незгодности, а затим свести о својој врлинн, коју је она осећала тада. Како је све то било леп.о! Али све је то било у први мах. Сад пак, после неколико дана, све се одједном покварило. Ана Павловна је с притворном љубазношћу сретала Кптинку и непрестано је мотрила на њу и на мужа. Је ли могућно да је та дирљива радост његова при њеној појави била узрок хладноћи Ане Павловне. „Да“, сећала се она, „нешто је било неприродно у Ани Павловној и сасвим није личило на њену доброту, кад је оно пре три дана рекла: — Ето, једнако очеку.је вас, нијехтео без вас да пије кафу, а како је страшно ослабио.“