Delo

АНА КАРЕЊИНА 281 „Да, може бити да јој је непријатно било и то, кад сам му додала шал. Све је то тако просто, алн он је то тако незгодно примио, тако ми је дуго благодарио, да је и мени било незгодно. И затим овај portrait мој, који је он тако лепо израдио. А што је главно, овај поглед збуњен и нежан! „Да, да, тако је!“ с ужасом понови у себи Кити. „Не, то не може, то не сме бити! Он је тако јадан!“ говорила је она у себи после тога. Та сумња загорчавала је дражи њеног новог живота. XXXIV Крајем бањског течаја, вратио се својој породици кнез Шчербацки, који је после Карлсбада ишао у Баден и Кисинген ка својим познаницима Русима, да се запоји руским духом, како је он говорио. Погледи кнеза и кнегиње на инострани живот били су потпуно противни. Кнегиња је налазила, да је све дивно и, без обзира на свој јак положај у руском друштву, старала се да на страни личи на европску даму, што она није бпла — зато што је била руска госпођа — и с тога се претварала, што јој је било у неколико незгодно. Кнез је нак унаточ налазио, да је на страни све рђаво, бно му је тежак европски живот, држао се својих руских навика и нарочито се старао да се покаже на страни мање Европејац, него што је био у самој ствари. Кнез се вратио мршавији, него што је отишао, са смежураном и отомбољеном кожом на образима, али у најлепшем душевном расположењу. Његово весело расположење још се више појачало, кад је впдео, да се Кити потпуно поправила. Пзвешће о пријатељству Китинкпном са госпођом Штал и Варењком, и саопштенаму од књегиње опажања некакве промене, која је произашла у Китинки, узбунише кнеза и изазваше у њему обичан осећај љубоморе према свему, што је удаљавало његову кћер од њега и страх, да се кћи не би отргла од његовог утпцаја и отпшла у неке неприступне за њега пределе. Али те ненријатне вести утонуше у оном мору добродушности н веселости, које су му увек биле својствене и које су се особито појачале у Карлсбадској бањи. Другог дана по свом доласку, кнез у свом дугачком палето-у, са својим руским борама и подбулим образима, поду-