Delo

282 Д В Л 0 пртим уштирканом крагном, у најбољем расположењу духа пође са ћерком у бању. Јутро је било дивно; чисте, веселе куће са вртовима, изглед румених и налпвених пивом немачких слушкиња, које су весело пословале, и јарко сунце — веселилн су срце; али, што су се ближе иримицали бањи, то су чешће сретали болеснике, и њихов изглед чинио се још тужнији усред обичних услова добро уређеног немачког живота. Китпнку већ нпје поражавала та противност. Јарко сунце, весели блесак зеленила, звуци музпкр, били су за њу природан оквир свих тих познатих лпца и промена на боље или на горе, на које је она мотрила; али кнезу, светлост и блесак јунскога јутра, и звуци оркестра, који је свирао модеран весео валцер, и особито изглед здравих слушкпња — изгледали су као нешто непрпстојцо и наказно у вези са овим живим мртвацима, који су се искупили са свих крајева Европе. Без обзира на осећај гордости и као неког повратка младости, кад је љубимица кћи ишла са њим под руку, њему је сад било некако незгодно и зазорно од свог енергичног хода, од својих крупних и дебелих удова. Он се осећао као човек који је у друштву био необучен. — Представи ме, представи ме својим пријатељима, — говорио је он кћери, притискујући лактом њену руку. — Ја сам чак и овај твој гадан Соден заволео зато, што те је тако поправио. Само је жалосно, жалосно код вас. Ко је ово? Кити му је именовала она нозната и непозната лпца, која су сретали. Код самог улаза у парк, они сретоше слепу M-me Berthe, са њеним нратиоцем, и кнез се обрадова умплном изразу старе Францускиње, кад је ова чула глас Китпнкин. Она одмах са француском сувишном љубазношћу отпоче разговор са њим, хвалећи га зато, што има тако дивну кћер, узносећи Китинку до неба, и називајући је благом, бисером и ангеломутешитељем. — Дакле, она је други ангео, — рече кнез, смешећи се. — Јер она зове ангелом број 1-ви M-lle Варењку. — Oh! M-lle Варењка, то је прави ангео, allez, — при хвати M-me Berthe. У галеријп сретоше и саму Варењку. Она им је журно ишла у сусрет, носећи елегантну црвену торбицу. — Ево и тата је допутовао! — рече јој Кити.