Delo

АНА КАРЕЊПНА 283 Варењка учини просто и природно, као и све што је она радила, један покрет који је представљао среднну између поклона и реверанса, и одмах отпоче разговор с кнезом, као што је говорила са свима, просто и одрешито. — Разуме се, ја вас познајем, врло добро познајем. рече јој кнез с осмејком, ио коме је Кити с радошћу познала, да се њена пријатељица допала оцу. — Камо се ви тако журите? — Maman је овде, — рече она, обраћајући се Китинки. Није снавала целу ноћ, и доктор јој је савотовао да изађе на ваздух. Носим јој рад. — Дакле, то је ангео Л® 1! — рече кнез, пошто Варењка оде. Кити је видела, да је он хтео да се нодсмехне Варењки, али то никако није могао учинити, јер му се Варењка донадала. — Значи. впдећемо све твоје пријатељо, — додаде он и мадам Штал, ако се смилује да ме позна. — А зар си је ти познавао, тата? — упита Кити са страхом, примећујући у очима кнеза пламен подсмеха при помену госпође Штал. — Познавао сам њеног мужа, а номало и њу, пре него што је постала иијетисткиња. — Шта је то пијетисткиња, тата? — уппта Кити, већ уплашена тиме, што је оно, што је она тако високо ценила у госпођи Штал, имало свој назив. — Не знам нп сам баш добро. Знам само, да она за све благодари Богу, за сваку несрећу; благодари и зато, што јој је умро муж. Излази некако смешно, јер су рђаво живелн. — Ко је ово? Какво је жалосно лице! — уиита он, нриметивши омаленог болесника, који је седео на клупи, у кестењавом капуту и белим панталонама, које су правиле чудновате боре на његовим ногама без меса. Тај господин подиже свој сламни шешир над кудравом ретком косом, откривајући своје високо, нажуљено шеширом чело. — То је Петров живописац, — одговори Кити, поцрвенивши. — А ово је његова жена. — додаде она. показујући на Ану Павлову, која као нарочпто, баш у то исто време, кад су се они примицали, пође за дететом које је отрчало путем. — Како је јадан, а како му је љунко лице! — рече кнез* — Зашто им ниси иришла? Он је хтео нешто да ти каже! — Па хајд’мо! — рече Кити, одлучно скрећући. — Како је сад ваше здравље? — унпта она Петрова.