Delo

286 Д Е Л 0 — Да. Знам кад је легла, — рече кнез. — Кажу, ца десет година не устаје... — Не устаје зато, што је кратконога. Врло је ружног састава... — Тата, не може битиЈ — узвикну Кити. — Зли језици тако говоре, мој пријане. А твоја Варењка добро издире, — додаде он, — Ох, оззе болесне госпође! — 0, не, тата! — ватрено одговори Кити. — Варењка је обожава. И затим она чини толико добра! Питај, кога хоћеш! Њу и Alline Штал сви знају. — Може бити, — рече он, притискујући лактом њену руку. — Али боље је, кад се то чини тако, да нико о томе не зна. Кити ућута, али не зато што није имала шта да каже, него што и оцу није хтела поверити своје тајне мисли. Али ипак, за дивно чудо, без обзира на то, што се она тако спремала да се не потчини оцу, да му не да приступа у своју светињу, Китп осети да је она божанска прилика госпође Штал, К0ЈУ Је она читав месец дана носила у својој души, ишчезла неповратно, као што ишчезава фпгура, нарављена од баченог одела, кад појмиш, како то одело лежи. Остала је само кратконога женска, која лежи зато, што је ружног телесног састава и мучи нокорну Варењку зато, што јој не завпја ноге шалом онако, како она хоће. И никаквпм напорима уображења ннје се више могла повратити пређашња мадам Штал. XXXV Кнез је пренео своје весело расположење духа и на своје укућане и познанике, па чак н на Немца-домаћина, код кога су становали Шчербацки. Вративпш се с Кптинком из бање и позвавши на кафу и пуковника, и Марију Евгенијевну, и Варењку, кнез нареди да се изнесу сто и столице у врт под кестен и да се тамо поставн за доручак. И домаћин и услуга живахнули су под утицајем његове веселости. Они су нознавали његову издашност, п кроз пола сата болеснп хамбуршки лекар, који је становао на горњем спрату, гледао је са завишћу кроз прозор на ово весело руско друштво здравнх људи, које се искупило под кестеном. У сенцп од лпшћа, која је дрхтала својим кружићима, за сто-