Delo

302 Д Е Л 0 ,учни докуменат. но све што му до руке дође, а, осим тога, он у све своје послове не уноси ни мало научних погледа, нити за тим тежи“. (стр. 19). Д-р Љубомир Недић је једини од свих српских књижевника оцењивао, и то доста опширно, цео књижевни рад Милпћевићев посветивши му нарочити одељак у својој књизи „Новији српски писци. Критичке студије — Прво коло“ (Београд, 1901. — Одељак о Милићевићу штампао је и у „Летопису Матице Српске“, у св. I за год. 1901, под именом „Критичке студије о новијим српским писцима. II. М. Ђ. Милићевић“). Одмах да напоменем да је Недићева критпка врло оштра и негде сасвим претерана. За пример да наведем само овај став из оног одељка, у коме говори ^о Мплићевићу уопште: „Без велике културе литерарне, без спреме, и без талента за и .једну врсту књижевности, М. Ђ. Милпћевић је, ппшући многе књиге, не само стекао гласа него и стоји у првом реду радника на Српској Књизи“. (с. 101). А испитивачки рад Милићевнћев Недић овако оцењује: „II М. Ђ. Милићевић је скупљао оваквих бележака, нарочито о животу и обичајима Српског Народа. Ми ћемо му врло радо признати да у томе има заслуга, далеко већих но сатрудници његови на томе пољу. Колике су оне, у то ми, овде, у овој нашој чисто књижевноЈ студији, не можемо улазити, као год ни у ближу оцену радова његових на овоме пољу: онп не ирипадају књижевности, него нарочитој гранп Науке о Народу. За нас је довољно да је он тај посао радио, и радио га самоучки, без спреме, без разумевања, и без критике, но невољп. Колика је разлика, у томе погледу, између њега и Вука! Вукјесвагда умео то забележити начином јединственим, управо класичним; и то је он чпнио у времену када су испитивања на овоме пољу била тек у повоју, у првим почетцима својим, када Психологија Народа и Фоклор нису још ни по имену постојали. А Милићевић, данас, када су се ова испитивања толико разгранала, и када се она систематски изводе, чини то тек отприлнке, бележећи све из реда, и оно што је вредело забележитп, и оно што нпје“ (с. 120). Љубомир Јовановић је исказао своје мишљење у посмртној беседи, коју је као представник Српске Краљевске Академије Наука држао у част покојнога Милићевића (тај смо говор навели напред). Г. Јовановић каже најпре о Милићевиће-