Delo

304 Д Е Л 0 l. Прегл дђ задружногЂ станн Срба селлка. (ГласникЂ Друштва Србске Словесности. Свезка IX. У Београду, 1857. — Прештампано и као засебна књига). — На почетку овог чланка писац мисли, да је задруга „може бити, исклвчна особина самн Срба“ (стр. 145). У оно се време код нас још могло тако мислити, али се у етнолошкој науци већ друкчије на то гледало. Натнис је овом чланку сасвим погрешан, јер бисмо према њему очекивали заиста неки општи преглед или разматрање о задружном животу код свих Срба. Међутим сам писац вели, пошто нема „извора“ за односе у задругама по другим српским крајевима, „то ћу се, по нужди, ограничити само на задруге у Cp6in, кое самБ видш, у коима самв се родш и одрасто“. Дакле, у стварп, говори само о задругама у своме селу. Иначе, ма да је овај радпћ кратак и пун непотребних преписа из тадашњег грађанског законика, има доста нове и корисне грађе за познавање задружног живота у Шумадији. У њему се говори о старешини у задрузи, о задругарима, о наслеђу у задрузи, о женама у задрузи и о њихним пословима и о деоби задруге (као пример наводи Милићевић поделу задруге свога прадеда Милића). — На крају писац набраја многе корисне особине задружног живота, али ипак тврди, да је за економски напредак народа и државе задруга штетна, јер ће, вели, издељени задругари стећи више него кад су заједно. 2. Часови одмора. У Београду, 1858. Књ. I и II (III књ. се нас не тиче). — У I књизи поред остале, историске, грађе има и фоклорне: Милићевић је ту штампао неколико неиздатих народних песама, затим разне приче, изреке и поуке. Али одакле је све то, не казује нам. У II књизи има чланчић Крсно име, у коме на почетку исказује мишљење о многобожачком пореклу славе, па затим описује цео обичај. Али нам не казује, на који се крај односи тај опис славе. По ономе што на завршетку помиње, с каким је задовољством у детињству дочекивао крсно име, можемо се довијати, да је јамачно описао славу у својој кући односно у своме селу. 3. Бележке узЂ пугв крозЂ петЂ окруж1н. У Београду, 1862. — Као школски надзорник провео је 46 дана на путу по окрузима: подринском, ужичком, чачанском, крушевачком и алексиначком. У овом путоппсу налазимо истина само разне путничке забелешке и податке, понеке доживљаје, а о народном животу готово ништа. Али се по свему чини, да је Милићевић