Delo

306 Д Е Л 0 празноверице у разним временима године и у разним приликама живота. Збирци недостаје иравилан, научни распоред и методски начин саопштавања грађе. 7. Путничка писма с разних страна Србије о Србији. У Београду, 1868. — Овде је Милићевпћ на првом хместу поново штампао онај свој путогшс „Од Зворника до Крушевца“. Тек од 114 стране настаје нов путопис. Нутовао је као школски надзорник даље по окрузима: књажевачком, зајечарском, неготинском, пожаревачком, ћуприском, јагодинском, смедеревском, крагујевачком, руднпчком, ваљевском, шабачком и београдском. Главна је садржпна овога путописа леио описивање предела и места и нријатно причање доживљаја. У овпм „Путничким писмима" имамо у ствари прави заметак познпјег дела „Кнежевине Србије" и по грађи и по распореду. Свако ппсмо обухвата по .један округ и у свакоме описивање иде у главном по истоме реду: почнње се с општим описом округа и његових физичгшх прилика, па се после говори о привредним, културним п другим приликама и по штогод о становништву. Од етнолошке грађе пма ово. Описује се бачијање у књажевачком округу п саопштавају песме, које се уз бачијање певају, али је језик у њима нетачно забележен (стр. 136—142). Обпчај приликом продавања вуне у кривовирском крају (154). 0 врачарици Илинки у Спиу у Крајини (170). Ношња, мушка и женска, у пожаревачком округу (197). Језик у пожаревачком округу н даље на југу у Поморављу (198—199). Нешто мало о пожаревачким Румупима: о њихову пореклу, језпку, ношњп и славама (199 и 200). Милићевић одређује гранпце Шумадији (стр. 228—230), тако да му Шумадија обухвата округе: смедеревски, јагодински крагујевачки, београдски п руднички (без предела Карадага). На основи чега пак одређује толику област Шумадији, нигде нам не казује. Да је није могао одређивати по народном казивању, а да се такође није у томе управљао ни по етничким особинама народнпм, то знам поуздано на основи својих испитивања. Према томе је област, коју Милићевић даје Шумадији одређена сасвим произвољно. Даље тврди Милићевић, да је Левач некад био већи предео и да је обухватао и Пањевац (239), и то је вероватно. „Некп