Delo

МИЛИЋЕВИЋ КАО ПСПИТПВАЧ НАРОДНОГ ЖИВОТА 30*7 пријатељи“ су му послали податке о старини Некудима и села Церовца близу Паланке (249). Запазио је, да се имена селима у смедеревском округу често завршују на—ац (254). Затим долазп карактеристпка с.медеревског народа и сличност Кусачана са београдским Вреочанима (255). 0 „кикама“, које су носили мушки у старо време, а понеки и све до новијега времена (255—257). Карактеристика народа у крагујевачком округу и укратко о његовој ношњи п језику (267). Област предела Карадага у рудничком округу код Каблара (288). Укратко о ношњи у Рудничана (293). Села, куће и друге зграде у ваљевском округу и нешто мало о женидби у том округу (303—305). Писац брани расути сеоскп тип као кориснији за сељаке (307). Села и куће у шабачком округу (314). Мало о мушком оделу у Мачвана (316). Укратко о разним врстама састанака или скупова на селу (329—331). 0 ранпјем начину суђења код народа (334). 8. Живот Срба сељака, друга збирка. „Гласник Срп. Учен. Друштва“, XXXVII, 1873. — У кратком предговору напомиње^ да је имао много помоћника на прикупљању грађе за ову збирку, али од њих именује само тројицу а за све остале каже „и други многи“. Не казује, ни одакле су му послали грађу. Ову је збирку поделио па пет одељака, које ћемо редом разгледати I Банскп календар. Ту казује, како бабе одређују дане у које иадају свеци; дане кад се не ради и зашто кад варују (не раде) сељаци. — II Народни обичаји кроз годипу дана (почевши од Часног Поста, у пролеће). У ствари се ту пабрајају више празноверице него обичаји. Има и чланак „0 слави“, у коме је мало опширнпје испричано оно што је већ штампано у другој књизи „Часова Одмора“ са неким додацима пз других крајева Србије п са нешто већим додатком из Босанске Крајине. Осим тога има и мали одељак „0 свадби“ (133 и 134). III Чини, бајања и другн обичаји од колевке до мотике. Почиње са иразноверицама о „неротки“, па даље меша обичаје из друштвеног жпвота с онима који се врше у болестима, са чинима, бајањима итд., као што је већ и сам у натпису означио. Види се јасно, да нпје имао разумевања за правилан распоред, за поделу по научној сродноети.— IV Разна веровања, варовања, и знања народна. Овај одељак почиње чланком „Ред у кућн“, комн баш нн најмање није ту место. Тек после долази права садржина овог одељка. — V Рабоши или народна рачуница. За грађу из овог кратког 20"