Delo

308 Д Е Л 0 чланка вели (стр. 177): „добио сам извештаје из Поцерине, из Крајине (али које?) и од Голупца". Од кога је добио, то не знамо. И за ову збирку „Живота Срба сељака“ вреди дакле оно исто што смо казали као општу оцену за прву збирку. 9. Кнежевина Србија. У Београду, 1876 (стр. I—XXIV -ј1253, са четири статистичке и једном прегледном картицом). Ово огромно дело, штампано о државном трошку, било је заиста за време кад се појавило појав од необичног значаја и сасвим је заслужено донело Милићевпћу многа одлпковања и почастп. У коме се погледу овде описује кнежевина Србија показује нам означење на самом натпису: „географија — орографија — хидрографија — топографија — аркеологија — историја — етнографија — статистика — просвета — култура управа (исиисали смо га и зато, да се види, како је Милићевић схватао поједине науке, научне гране и односе међу њима). На овај начин редом се описује сваки округ у Србији, и то по иредеоним групама, у које је Милићевић поделио Србију. А тих је груна пет: А) Шумадија, у коју спадају окрузи: београдски, смедеревски, јагодински, крагујевачки и руднички. Б) Мачва, ваљевски, шабачки и подрински. В) Рујно, Стари Влах п Рашка: ужички, чачански и крушевачки. Г) Тимочка Крајина: алексиначки, кнежевачки, црноречки и крајински. Д) Браничево: пожаревачки и ћуприски. Шумадију је, као што се види, и овде узео у ономе обиму у коме је одређује у својпм „Путничким писмима“ и за који смо већ казали, да је одређен сасвим произвољно. Али то исто вреди и за остале четири области: ниједна од њих није одређена ни по народној подели ни по етничким особпнама народним. То признаје, уосталом, и сам Милићевић у своме предговору: „Поштовани читаоци виде да границе сваке ове петине од данашње Србије нису свуда исте оне које су у старо доба биле међе пределу кога име ми сада истављамо. Неко се историско име поборавило, некоме се сузио опсег, а неко можда није никад ни обухватало у год онолико колико му ми данас предељујемо". (стр. VI). II онда ми имамо пред собом поделу, која ннје ни историска ни данашња народна ни научна. Грађу, и то онако разноврсну, за овако велико дело наравно да нпје могао Мплићевић прикупити сам, без многих помоћника. И он заиста именује на целој једној страни (XII) у