Delo

МИЛИЋЕВИЋ КАО ИСПИТИВАЧ НАРОДНОГ ЖИВОТА 309 предговору велики број својих сарадника. Али ни за једног од њих не каже готово нигде нзузевши свега на неколико места (за песме), какву му је грађу послао и одакле. Зато сад не зпамо, шта је у овом делу од самог Милићевића а шта од његових помоћника, те нам је немогућно ценити, колико је право учешће Милпћевићево у овом послу. Једино што знамо сасвим поуздано, да је од самог Милићевића, то је она грађа, коју је он пре тога био објавио у својпм „Путничким писмима“ (видн напред наше разматрање), јер све што је у тим писмима саопштио — и географско, и историско, и етнолошко итд. — унео је и у „Кнежевину Србију“. Та су „Путничка писма“ нрави претеча „Кнежевине Србије“ и по распореду и по грађи. „Кнежевина Србија“ је у ствари врло знатно проширење оног истог плана, који вндимо првобитпо у „Путничким писмима“. Етнолошку грађу налазимо у опису свакога округа засебно, у одељку који се зове „Становници", и то поглавито у његовим разделима: г) Вароши, села, куће; д) Занпмање, стање, е) Одело, ж) Говор, з) Песме, игре, прнче и друге карактерпстике. Али има прилично оваке грађе разбацане и по другпм одељцима. У овој етнолошкој грађи има и врло драгоцених података, особито кад се узме у обзир у које су време саопштаванн. Мнлићевић нам први говори о сеоским типовима и о кућама и другим зградама по свпма деловима Србије; први нам приказује и разноврсност у ношњи, местпмице и у обичајима и у пореклу становништва и даље у дијалектима по разним крајевима у Србији; упознаје нас са многим, дотле ненознатпм народним песмама, причама и играма. Недостаци су „Кнежевине Србије“ у етнолошком погледу: што готово сва саопштена грађа представља само одломке, нигде није потпуна; што није подједнако заступљена у свима окрузима, него се нпр. у неким окрузима говори и о неким народним обичајима, н о народном карактеру, о јелима, о пореклу становништва и чак помало и о телесним особинама, док у другнм окрузима нема о свему томе ни помена; грађа је саопштена начином, који јој јако одузима вредност: на врло много места се помиње само реч или назив без икаког даљег објашњења, нпр. у играма, у деловима ношње, у неким обичајима; негде се и сувише уопштава: особине које припадају