Delo

310 Д Е Л 0 само неком мањем крају приписују се већој области; новија су испитивања ноказала, да је Милићевић нешто услед тога уопштавања а нешто и зато што је имао непоуздане или нетачне податке, унео у своју књигу и приличан број већих или мањих иогрешака1; не само што је овде по други пут штампао све оно што је изнео у „Путничким Г1исмима“, него је пинешто узео и из своје дотадашње две збирке „Живота Срба сељака“, као нпр. што је цео опис подушја (с. 356—357) унео из друге збирке и овде-онде понеке појединости о свадбеним обичајима, о крсном имену и о ношњи. А нигде није — као што му је била дужност — то поменуо.' 10. Живот Срба сељака. Трећа збирка. Гласник Српског Ученог Друштва, књ. XLV, 1877. — Ту су објављене само игре које су подељене на две групе: I „Дечине игре“ (на броју 18) и II „Момачке а и дечине игре“ (12). Из кога су краја те игре, не каже се. 11. Славе у Срба. „Годишњица Нпколе Чупића“, I, година 1877. — 0 подацима у овом раду каже писац у предговору: „Ја сам овде прибрао, колико сам могао, обпчаје о Славама, о Прославама, о Крстима и о свим заветинама сеоским...“ А оно нешто нодатака што их има из српских земаља изван Србије, добио је, вели, од других (не именује, од кога). Рад је поделио на два дела. I Кућанска слава. 1. Крсно име. Најпре јасно разликује двојако обележје крсног имена (верско и друштвено). Затим излаже разне случајеве у нромени славе, упушта се у разлагање о многобожачком пореклу славе и позива се на то што тако и „неки историцн тврде“. Говорећи узгред о племенскпм славама, наводи онет оно што „веле неки историци“. Али који су то историци, нигде не пменује. Тај начин, на који Милпћевић утврђује своја мпшљења или нагађања, разуме се да није нпмало научан. Није научно нп то што Милићевић прештампава скоро целе, већ познате народне песме, место да извади из њих само неколико стихова, који су потребни. — Распоред је у овом одељку, о крсном имену, до1 Морали бисмо доста иисати и наводитп мпоге иојединости, да то све иокажемо, али ћемо тај заморни посао овде уштедети п себи и чотаоцима. Ко би сам хтео да се о томе бар донекле увери, упућујемо га, да упореди поједипе одељке из „Кнежевине Србије“ с оним расправама п грађом, који су изишлп у „Насељпма Српских Земаља“ (у „Етнографском Зборнпку“ Академпје НаукаЈ и у „Српском Дијалектолошком Зборнпку“ Академије Наука.