Delo

312 Д Е Л 0 VII Од Врање до Ниша. Ту саопштава неке речи, пословице п песме из јужноморавске области (315—322). 15. Краљевина Србија. Ђ. Нови Крајеви. У Београду, 1884. Државно издање. — Име је овој књизи дато нетачно. Требало би да гласи: „Додатак Кнежевини Србији. Нови Крајеви Краљевипе Србије“. То је заиста у сваком погледу право продужење „Краљевине Србије“, и по плану и по грађи. И све оне врлине и махне, које смо навели за етнолошку грађу у „Кнежевини Србији“, вреде у том иогледу и за овај њен додатак. Из предговора видимо, да је грађу за ову књигу прикупљао нешто сам Милићевић на својим путовнма, службеним и неслужбеним, а нешто су му прибирали пријатељи и познаници. Али ни овде не казује, који су то његовп помоћници и одакле му је који слао податке. И у овој књизи знамо, да je само она етнолошка грађа несумњиво од самог Милићевића, коју налазимо у његовом путопису „С Дунава над Пчнњу“, јер је све што је објавио у том путопису штампао и у „Краљевини Србији“. Као што је она имала свога иретечу у „Путничким писмпма“, тако је „Краљевини Србији“ у главном претходио путопис „С Дунава над Пчињу“. 16. Међудневица. (гшсма, нриче, и слике из живота у Србији). У Београду, 1885. — У овој збирцн има поред осталога и четири писма из .једног дела Нових Крајева. У њима се на једном месту помиње обичај у „Прекоморављу“, да се на Св. Илију мора заклати петао (сгр. 21), а па другом се месту описују Нишевљанп и њнхов живот (45—56). 17. Јован Ђак. Један биографски занис. У Београду, 1891. — Поред разнпх ситница, које с понеке стране дају карактеристику сеоског света у Шумадији, нспрпчана је у овој књизи опшпрно и лепо моба у селу Рппњу код Јована Ђака (121—127). 18. Зановет. Збирка разних састава. Земун 1894. — Поред осталога има п причнца Жврке (149—154), у којој је поново исиричано народно предање, које је писац већ једанпут објавио у „Краљевинп Србијп“ (159). То је предање о „рођама“ космајског села Поновића: о Брђанима и Жвркама. 19. Живот Срба сељака (друго, прерађено и иопуњено издање), Српски Етнографски Зборник, пздаје Српска Краљевска Академија. Књига прва. У Београду, 1894. Шта нам представља ова књига? На то нам у главном одговара н сам Милићевнћ у кратком предговору. Он велн, да