Delo

X Р О Н И К А НАРОДНО П030РИШТЕ (Одговор критичару) Пма већ неколико месеца како ми је г. Милан Грол, пређашњп вршплац дужности драматурга Народног Позоришта, у два три маха поменуо, да ће у низу чланака објавити своје мисли и погледе о Народном Позорпшту, а нарочито о садашњем његову стању, раду п правцу који му се ни но чему не свиде. Уверен и онда, као п сада после њихове објаве у „Српском Књижевном Гласнику“, да од тога посла може битп само користи по Народно Позориште, јер ће се на тај начин дотицатп и износитп пред заинтересоване многе ствари и појаве, које иваче остају непознате и необјављ«ше, — ја сам и нарочито молио г. Грола да са тим чланцпма не оклева. Без њих је било ue само моје право него и моја дужност да не улазим у нолемику са разним безименим т. зв. „позоришним критичарима" и „позоришним нријатељима“ који <-у у личним нападима на Унраву Народног Позорпшта срећно прешли све ступњеве најразноврснијих увреда и клевета. Због таквога писања п наступпла је немогућност не само за пкакву полемику са таквим безименпм писцима, него чак и за најобпчнију службену исправку. Ма да сам онажао да се ћутањем не само ништа не добија, него на протнв да се по штошта н г\би код необавештених читалаца, ја сам се ппак све до сада уздржавао и уздржао од сваког третирања оних најразноврснпјих „питања“ о Позоришту, што их је већи део дневне штамие н« престано износио иред чи таоце. Чланци г. Грола дошли су несу мм.пво доцније од мојих очекивања, али, према оном старом, боље је и доцкан него никако. Најискреније уверен да је г. Грмлу и онда као и сада једино стало до праве истине о Народном Позорпшту, ја сам се 7*